Ekstazi

Ekstazi (engleski izraz za zanos, ekstazu) je sintetička droga i spada u psihostimulatore. Nazivi koji se najčešce koriste su ecstasy, bombona, bonkas, eks, esktaza, ekser, X, golubica, vesela tableta, Adam.
Vrlo je popularna među mladima zbog relativno jednostavne nabavke, a pogrešno se smatra stimulatorom dobrog raspoloženja koji nije opasan

Izgled

Ova vrsta droge se pojavljuje u obliku malih tableta sa različitim utisnutim znakovima po kojima ih korisnici prepoznaju kao npr. srce, smajlić, golubica, likovi iz crtanih filmova itd.

Hemijski sastav

MDMA (3,4 metilendioksi-metamfetamin) je sintetička psihoaktivna droga, po hemijskom sa stavu slična metamfetaminu i halucinogenom meskalinu i u čistoj formi, to je beli kristalni prah. Pod pojmom ekstazi svrstano je više različitih hemijskih supstanci identičnog delovanja: amfedoksamin ili MDA (3,4-metilendioksifenilizopropilamin), zatim MMDA (3-metoksi-4,5-metilendioksi-fenil-izopropilamin), MDMA (3,4-metilen dioksimetamfetamin). Svi se dobijaju sintetski. Često se mešaju sa drugim supstancama na putu do krajnjeg korisnika. Tako je i sadržaj tableta koje se kupuju na ulici izuzetno nepouzdan i obično sadrži druge psihoaktivne supstance kao što su: kofein, efedrin, amfetamin i sl.

Način upotrebe

Najčešće se konzumira gutanjem ili ušmrkavanjem. Uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno). Standardnom dozom smatra se 2 mg po kilogramu telesne težine (iako reagovanje na ovu drogu nije strogo proporcionalno telesnoj težini). Kad se uzima oralno, efekti se javljaju oko 30-45 minuta kasnije. Ušmrkavanje ili ubrizgavanje uzrokuju brže djelovanje.

Efekat

Početak delovanja, “coming up”, korisnici osete kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta, podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna temperatura. Može se javiti i mučnina. Dolazi do povećanja budnosti i energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem. Zvukovi, boje i emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije. Visoke doze ove droge dovode do slabije koordinacija ekstremiteta i brzo micanje zenica poznato pod nazivom nistagmus. Mogu se javiti i glavobolja, kao i bezrazložna agresivnost koju je teško obuzdati. Pod uticajem ekstazija moguće je plesati satima. Ovo povećanje fizičke aktivnosti, uz rast telesne temperature koji prati uzimanje ove droge, nosi opasnost od prekomernog gubitka telesne tečnosti i pregrejavanja. Prestankom delovanja javlja se osećaj umora i depresije koji može potrajati satima. Korištenje ekstazija dovodi do razvoja tolerancije, umerene fizičke i psihičke zavisnosti. Mogu se javiti konfuzija, stalni strahovi i depresivna stanja, slušne i vidne halucinacije, a u najgorim slučajevima paranoidna psihoza, teško psihijatrijsko oboljenje.

Posledice

Povišen krvni pritisak, opasnost od infarkta miokarda, gubitak apetita i telesne težine, poremećaji spavanja, moguća pojava psihoze. Osim trenutnog štetnog delovanja, dokazano je da ova droga uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom materijalu, a ima i dugoročne štetne posledice.

Predoziranje karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora i popiti tečnost (ne alkohol).

Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature, dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje (nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja ) zahtevaju primenu snažnih lekova (haloperidol i dijazepam, čak injekciono ), po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima.

                                                                        Kokain

 

Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga koja se proizvodi od lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi

Izgled

Kokain je fini, beli kristalni prah gorkog ukusa koji se rastvara u vodi, a na jeziku ostavlja osećaj trnjenja.

Hemijski sastav

Kokain je alkaloid koji se dobija iz grmaste zimzelene biljke koke ( Erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima.

Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Krajnji proizvod ekstrakcije iz lišća koke je 99% kokain u obliku kokain hidrohlorida, koji dileri dalje mešaju sa drugim supstancama kokainu slične boje (skrob, puder, šećer, lokalni anestetik prokain ili psihostimulans amfetamin), tako da na ulicu dospeva u koncentraciji između 30% i 60%.

Način upotrebe

Najčešće se ušmrkava odmah sa papirića u kome je upakovan ili kroz cevčicu ili slamku koja se može napraviti od papira, mada se može koristiti intravenozno a može se i pušiti. Kokain koji se puši čist ili pomešan sa nekim drugim drogama zove se 'crack' ('krek'). Sleng termini su žvakanje, šmrkanje, bodenje, pušenje, crta.

Efekat

Kokain skoro trenutno nakon ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.

Postoji nekoliko faza

Prvi stadijum (euforični) karakteriše se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz osećaj smanjenja telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi do povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva, preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.

Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).

Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.

Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti.
Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, oko sat ili dva, u zavisnosti od doze. Iako se misli da kokain ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem i konzumiranjem je neodoljiva.

Ova droga je jako skupa, a zavisniku je potrebno više od jednog grama dnevno, tako da mnogi do juče uspešni i bogati ljudi za jako kratko vreme doživljavaju totalni finansijski i moralni pad.
Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave složen hemijski eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu, kokaetilen, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti.

Kokain se ponekad unosi pomešan s heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obe droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkava korisnika u lažan osećaj sigurnosti, a posledica može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovatnost smrtonosnog predoziranja.

Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovnih konzumenata je potrebno oko 3 nedelje da bi rezultati testa bili negativni.

Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubistvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbegnu ovi efekti.

Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.

Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najčešće na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom.

Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.

                                   Speed

 

Speed (brzina) ulični je naziv za prilično širok spektar hemijske porodice metamfetamina. Ulična imena, još su meth i chalk. To je sintetički stimulans mozga koji uzrokuje promene mentalnih i motoričkih funkcija. Izraz speed odnosi se na razne derivate amfetamina.

Izgled

Najčešće se pojavljuje u obliku belog praha ili tableta bez mirisa i gorkog ukusa, a ređe u kapsulama, kristalima. Standardna pakovanja su providne najlonske kesice sa prahom ili sa kristalićima. Čistoća praha je 6 do 10%. Kristalići (metamfetamin), slični ledu (ice) izazivaju jaču reakciju i imaju dugotrajno delovanje (maksimalno i do 30 sati).

Hemijski sastav

Speed se odnosi na razne derivate amfetamina. Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. Metamfetamin se dobija preradom efedrina ili pesudoefedrina koji se koriste kao lek. Dejstvo amfetmina i metamfetamina je veoma slično, samo su efekti jače izraženi kod metamfetamina
Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina 8 do 24 sata od upotrebe, a kod metamfetamina 2 do 3 dana.

Način upotrebe

Najčešće se konzumira ušmrkavanjem ali može i gutanjem, pušenjem ili intravenski. Intravenski način korišćenja je veoma opasan usled povećanog rizika od predoziranja ili od inficiranja korišćenjem zajedničke igle.

Efekat

Dejstvo počinje 15-30 minuta nakon uzimanja, a traje nekih 4-6 sati iako se delovanje može proširiti i do 24 sata. Osoba pod delovanjem speeda oseća se nemirno, uznemireno i čudljivo, ponekad i zlovoljno. Veće doze pojačavaju efekte, a osoba postaje sve više uzbuđena, govorljiva i proživljava lažan osećaj samopouzdanja ili nadmoćnosti; može se ponašati i na bizaran način; neki postaju agresivni i neprijateljski raspoloženi.

Mentalno delovanje

Povećana živahnost, pozitivna promena raspoloženja, osećaj ugodnosti, povećana pričljivost, povećana agresivnost, osećaj izdržljivosti i snage, nezainteresovanost za prijatelje i seks, smanjeni apetit, paranoja.

Fizičko delovanje

Suva usta, glavobolja, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, povećan krvni pritisak, povišenje telesne temperature, raširene zenice.

Propratni efekti

Znojenje i povišena temperatura, crvenilo izazvano visokom temperaturom, proliv ili zatvor, zamagljen vid, grčenje, trzavica, nemir, vrtoglavica, gubitak orijentacije, nekontrolisani pokreti (grčevita stezanja, drhtanje), nesanica, ranice po telu, ukočenost, omamljenost

Amfetamini su lako uočljivi standardnim testovima na drogu. Ostaju u urinu 24-72 sata nakon konzumacije. Metamfetamini ostaju u organizmu neznatno duže 24-96 sati.

Produženo uzimanje amfetamina može dovesti do neishranjenosti osobe i nedostatka vitamina, kožnih poremećaja, pojave čireva, nesanice, gubitka težine, depresija.

Amfetamini stvaraju telesnu, ali i psihičku zavisnost

Dugotrajnim uzimanjem amfetamina, telo stvara određenu toleranciju pa osoba povećava dozu i tako metamfetamin postane potrebna supstanca u čovekovom telu za normalno funkcionisanje. To je najveći problem kod odvikavanja i zato su potrebne povećane količine lekova da bi se postigli željeni rezultati. Kod korisnika velikih količina amfetamina kroz duži period vremena može se razviti amfetaminska psihoza. To je mentalni poremećaj sličan paranoidnoj shizofreniji. Psihoza se manifestiuje kroz obmane, privide, iluzije i paranoje. Ponekad takve osobe pokazuju čudno, nasilno ponašanje. 

                                  

        Heroin (H, hors, džank, dop, žuto)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka i verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvoja zavisnosti koju izaziva.

Izgled

Heroin u prirodi ne postoji izdvojen, nema ga ni u čahuri ni u stabljici maka. Na tržište stiže kao beli kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide na tržište. Zavisno od čistoće smese odnosno od vrste i količine supstance koju su dileri dodali, boja heroina varira od svetlosmeđe do smeđecrvenkaste nijanse. Da bi se povećala količina droge na tržištu, a time i zarada, čistom heroinu se dodaju najrazličitije supstance (šećer u prahu, razni praškasti deterdženti, gips itd.)

Hemijski sastav

Heroin je prirodna, teška droga koja se prizvodi iz morfina, a prema delovanju pripada opioidima. Heroin (diacetilmorfin) je sintetički derivat morfina, a brzina i jačina njegovog delovanja posledica su njegove dobre rastvorljivosti u mastima koja mu omogućuje brži prolaz krvno-moždane barijere.

Način upotrebe

Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje njegovih para - tzv. "chasing the dragon", "hvatanje zmaja") ili injekcijom (intravenozno).

Za intravenozno uzimanje heroina potreban je špric, limunska kiselina za razređivanje smese, kašika ili metalni čep sa flaše i upaljač za zagrevanje smjese. Narkomani se najčešće bodu u venu na ruci, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu kao npr. u nogu, među nožne prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati.

Efekat

Deluje za 5-8 minuta nakon ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj euforije. Svoje delovanje u organizmu heroin ostvaruje preko opioidnih receptora u mozgu i ono protiče kroz tri faze.

Prva faza (flash) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.

Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti.

Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.

Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba ''nafiksana'' heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući uokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetita, ali oseća neverovatnu želju za slatkišima, pudinzima, kremama, čak toliko da šećer jede kašikom.

Kod svakog uzimanja heroina postoji rizik od predoziranja, jer se čistoća i količina droge ne može tačno znati. Heroin ima najjače svojstvo stvaranja zavisnosti, psihičke i fizičke, poznato do danas.

U 97% korisnika zavisnost se javlja u roku kraćem od dvadesetak dana redovne upotrebe.

Prestanak upotrebe kod zavisnika dovodi do pojave apstinencijalnog sindroma čije simptome zavisnici opisuju kao najsličnije teškom gripoznom stanju: malaksalost, nemir, strah, bolovi u mišićima i kostima, insomnija (nesanica), dijareja (proliv), povraćanje, znojenje, groznica praćena ježenjem kože (“cold turkey”), grčevi u mišićima. Dužim uzimanjem javlja se tolerancija na uneseni heroin što tera korisnika da upotrebljava sve veće doze uz koju se javlja malaksalost, uznemirenost, gubitak energije i ambicija što stimuliše uzimanje većih doza.

Usled korišćenja heroina javljaju se digestivne smetnje (hronična zatvorenost), gubitak apetita i telesne težine, sterilnost i impotencija, Gubi se interes za sve aktivnosti, a sva (preostala) energija usmerava se na nabavku i uzimanje nove doze.

Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca (korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja ishrane i ostalih uslova života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge. Osim korišćenja nečistih igala i ostalog pribora za injiciranje, i seksualni odnosi bez zaštite doprinose prenošenju zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa i drugih.

                                              Metadon

Metadon je sintetička droga koja se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika.
Ulični nazivi su M, met, metaksa, heptos

Hemijski sastav

Metadon je sintetski narkotički analgetik iz grupe difenilpropilamina. Po svom sastavu je hidrohlorid i deluje na morfinske receptore u mozgu gde 1 mg metadona zamenjuje i postiže efekat 4 mg morfina.

Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.

Metadonska terapija

Metadonom se ne leči narkomanija, već se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci apstinencijalne krize. Metadonska supstituciona terapija je ustvari institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja, svakodnevno dobija dozu heptanona (metadona) koja održava normalno stanje i metabolički balans. Metadon "skida" sa heroina zbog toga što je apstinencijalni sindrom kod prestanka uzimanja metadona daleko manje izražen i daleko manjeg intenziteta nego kod heroina. Kako je dejstvo metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.

Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.

Rizici

Sam metadon izaziva zavisnost, ali su simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. Dugotrajno lečenje metadonom može izazvati zavisnost morfinskog tipa. Da bi se nakon dugotrajnog lečenja izbegli apstinencijski simptomi, doze treba smanjivati postupno.

Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.

                             Peyot

Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) je kaktus koji sadrži halucinogene supstance, raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD.

Izgled

Peyote ili pejotl, okrugli je kaktus bez bodlji, takođe indijanska ritualna droga s botaničkim imenom, Lophophora williamsii. Tamno je smeđe boje visine do 20 centimetara. Uzgaja se na području reke Rio Grande u Meksiku i Teksasu.

Hemijski sastav

Pored halucinogenih alkaloida meskalina, hordenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska svojstva, pa su srednjeamerička plemena cedila sokove pejotla u svoje rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu.

Način upotrebe

Pejot se koristio pomešan sa nekim tečnostima, ili putem žvakanja osušenih delova, u kojima je sadržaj psihoaktivnih supstanci znatno manji. Sušene kriške pejotla žvaću se i gutaju. Ukus je izvanredno gorak.

Efekat

Fiziološko delovanje pejotla identično je dejstvu njegovog glavnog alkaloida meskalina, koga u osušenom kaktusu ima 4-7%. Upotreba izaziva vrlo izražene slušne halucinacije, jače od drugih halucinogenih droga. Dominiraju izvanredno blještave i sjajne, obojene vizije, halucinacije, koje se pokreću poput kaleidoskopa. Uz njih se u manjoj meri javljaju slušne, mirisne, ukusne i dodirne halucinacije. Postoji i osećaj lebdenja i bestežinskog stanja. 

                                        GHB (gamahidroksibutirat) 

GHB, poznatiji kao droga za silovanje, spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Nema boju i miris pa ga je lako ubaciti u piće potencijalne žrtve. Različita imena za GHB su i G, Liquid, tečni ecstasy.

Izgled

Što se samog izgleda tiče, GHB je praškastog oblika bele boje, a može biti i bezbojna tečnost koja se često oboji radi kamuflaže. Osim toga, GHB može biti aktivan sastojak nekih tableta ili kapsula. 1 gram GHB praha može se razrediti već u 1 ml vode.

Hemijski sastav

GHB (gama-hidroksibutirat) je sintetički proizvod, vrlo sličan inhibitoru, neurotransmiteru (GABA) koji nalazimo u nervnom sistemu. GHB i GABA deluju na iste receptore u mozgu, a najčešće se proizvodi mešanjem gama-butirlaktana i jake baze kalijum ili natrijum hidroksida.

Način upotrebe

Uzima se oralno i najčešće se stavlja u alkoholno piće, a njegovo delovanje povezano je sa fizičkim predispozicijama konzumenata, njegovom eventualnom tolerancijom i, naravno, s konzumiranom količinom droge.

Zbog samog izgleda i brzine delovanja GHB je vrlo pogodan za podmetanje u piće. U SAD-u ga nazivaju 'date rape drug' – drogom za silovanje.

Efekat

Dejstvo GHB-a najčešće počinje 10 do 20 minuta posle uzimanja. Traje do 11 sati. Najjače se oseća 1 do 2 sata nakon uzimanja.

GHB je razvijen ranih šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristi kao sredstvo za uspavljivanje i pri body buildingu, a devedesetih počinje njegova upotreba kao rekreacionog psihoaktivnog sredstva.

GHB može izazvati laganu psihičku zavisnost kod redovnih korisnika. U literaturi su navedeni slučajevi sindroma odvikavanja u trajanju od nekoliko dana kod korisnika koji su GHB koristili svakodnevno.

Delovanje GHB-a slično je kod malih količina kao delovanje alkohola. Dolazi do poboljšanja raspoloženja, smanjenja društvene inhibicije i motoričkih sposobnosti. Veće količine mogu prouzrokovati vrtoglavicu, teškoće u fokusiranju pogleda, promene raspoloženja, pričljivost, želju za plesom, ali i mučninu i slabost. Prevelike količine mogu prouzrokovati slabost, teturanje, nesvesticu, jaku vrtoglavicu, povraćanje i nemogućnost orijentacije. Većim konzumiranjem javljaju se glavobolje, šizofrene reakcije, potpuna fizička nemoć, povraćanje, problemi s disanjem, amnezija i na kraju stanje kome ili dubokog sna.

Osoba koja uzme preveliku dozu GHB-a može se naći u stanju privremenog sna iz koga ju je nemoguće probuditi. Za vreme stanja dubokog sna koje može trajati od tri do četiri sati vrlo često su zabeleženi slučajevi seksualnog zlostavljanja, ali i slučajevi otmica, krađa i prevara.

                                Hašiš

 

Hašiš  uglavnom je samo mehanički izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jači od marihuane.

Izgled

Na tržište hašiš dolazi u takozvanim pogačama ili u tablama koje podsećaju na smeđi hleb ili na table čokolade. Pločice i ponekad kuglice su različitih boja i veličina. Boja mu zavisi od zemlje porekla: zelena-turski, tamnosmeđa-pakistanski, crna-avganistanski, crvena-libanski. Hašiš je u čvrstom stanju, ali pri zagrevanju omekšava, postaje nalik na plastelin. Ulični nazivi su haš, šit.

Hemijski sastav

Dobija se preradom smole (skupljanje, sušenje, oblikovanje) biljaka konoplje. Smola biljke pripremljena za upotrebu sadrži 40-45% aktivnog sastojka. Sadržaj njegove aktivne supstance je čak deset i više puta jači nego kod marihuane. Glavni sastojak u kanabisu (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Za proizvodnju jednog kilograma hašiša potrebno je preko 280 kilograma marihuane.

Način upotrebe

Hašiš se, kao i marihuana, puši, a za pušenje hašiša narkomani koriste posebno izrađene lulice, koje ili sami izrađuju od različitih materijala ili koriste obične lule produženog kamiša. Upotrebljava se pušenjem, ali može da se unosi i oralno (kao hrana).

Efekat

Hašiš je jača i skuplja droga od marihuane, a delovanje im je slično. Kad je delovanje u pitanju, hašiš, kao i druge takozvane lakše droge, deluje zavisno od strukture ličnosti, ambijenta, očekivanja i sl.

Efekti kanabisa (marihuane, hašiša)

Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.

Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.

Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.

Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.

Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na "filozofiranje". S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, "ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju".

                                 Marihuana

Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas. U svetskom žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najčešće koriste termini: trava, vutra, sit, pot, gandža, mara.

Izgled

To je zelena, braonkasta ili siva mešavina sitno isecakanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki Indijske konoplje koja se naziva Cannabis sativa. Liči na finije ili grublje izrezan duvan karakterističnog mirisa na sušeno seno čijim se gorenjem oslobađa jak, lagano sladunjav, miris zapaljenog suvog lišća.

Hemijski sastav                                                                                                    

Marihuana se dobija preradom lišća i cveta (rezanje, sušenje, mlevenje) biljaka konoplje: Cannabis sativa, Canabis indica, Canabis ruderalis. Kanabis je jednogodišnja biljka (muška i ženska) u obliku grma visokog jedan do dva metra. Delovi biljke pripremljeni za upotrebu sadrže 4 -12% aktivnog sastojka.

Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koji sadrži. Jačina droge se meri s obzirom na prosečnu količinu THC-a. Marihuana prosečno sadrži oko 3% THC-a.

Način upotrebe

Obično se puši umotana u cigarete (koje se zovu džoint) ili u luli (nargila). Ima jači miris od duvana u cigareti, kao i od duvana u luli. Za razliku od duvana, dim marihuane se ne filtrira i prilikom pušenja duže se zadržava u plućima. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao što je crack kokain, izmrvljene tablete, što se naziva hemija. Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao čaj.

Efekat

Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.

Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.

Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.

Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.

Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.

Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije. Takve osobe ne zanima šta se sa njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate. Upotreba marihuane među mladima osnovnoškolskog uzrasta prouzrokuje slabiji uspeh, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delikventima i uživaocima droga.

 

                 Rohypnol (flunitrazepam)

 

Flunitrazepam je poznat po svom fabričkom imenu Rohypnol koje je postalo sinonim za drogu za silovanje. Napadači koriste flunitrazepam kao sredstvo za omamljivanje svojih žrtvi tako što ga ubace u piće žrtve pa žrtva nakon njegove konzumacije nije u stanju da pruži otpor jer gubi sposobnost rasuđivanja i ima smanjene motoričke sposobnosti, a kod dodatnih doza može nastupiti i anterogradna amnezija – nemogućnost pamćenja događaja posle konzumiranja flunitrazepama.

Ulični nazivi za Rohypnol (flunitrazerpam)

Date–rape drug, Forget-me drug, Forget pill, La Rocha, Launch money drug, Mexican Valium, Mind erasers, Pingus, R-2, Reynolds, Rib, Ro, Roachies, Roapies, Robutal, Rochas dos, Roche, Roofies, Rophy, Ropies, Row-shay, Ruffies, Ruffles, Trip-and-fall, Wolfies.

Izgled

Flunitrazepam se legalno prodaje kao film-tableta od 1 mg i rastvor za injekcije. Tableta od 1 mg je zeleno-maslinaste boje, duguljastog oblika, sa utisnutim brojem 542, sadrži boju pa kada se tableta ubaci u piće tableta poplavi i sporo se rastvara pa je vidljiva.

Hemijski sastav

Rohypnol (Flunitrazepam) spada u grupu lekova poznatu pod nazivom benzodiazepini koji imaju anksiolitički, hipnotički, miorelaksantni i antikonvulzivni efekat. Oko sedam puta je potentniji od diazepama (Valium, Apaurin), a tokom dugotrajne primene flunitrazepama može se razviti tolerancija i fizička i psihička zavisnost. U kombinaciji s alkoholom dejstvo flunitrazepama se pojačava.

Način upotrebe

Uzima se oralno u tabletama ili rastvoren u piću, bez ukusa je i mirisa, pa se ne može ostetiti u piću.

Efekat

Dejstvo flunitrazepama počinje 20-30 minuta nakon njegove primene, a najvišu koncentraciju dostiže unutar 2 sata. Dejstvo flunitrazepama može trajati 8 do 12 sati. Metabolit flunitrazepama, 7-amino-flunitrazepam može se otkriti u urinu unutar 5-14 dana nakon uzimanja, a u kosi i do mesec dana nakon uzimanja.

Nuspojave udružene s primenom flunitrazepama su pospanost, umor, glavobolja, vrtoglavica, noćne more, suva usta, mišićna slabost, smetenost, ataksija, hipotenzija, rebound insomnija, anterogradna amnezija, manija, halucinacije, a po život opasne nuspojave su respiratorna depresija, koma i retko hepatična i bubrežna disfunkcija.

Kada se meša sa alkoholom dovodi do gubitka pamćenja (amnezije) jer ga osoba može uneti u organizam a da toga nije ni svesna i zbog toga je vezan za silovanja ("date rape") i druge seksualne napade (žrtva je nemoćna da se brani).

Kod predoziranja flunitrazepamom javljaju se sledeći simptomi – pospanost, smetenost, oslabljena koordinacija, nejasan govor, koma i respiratorna depresija.

U lečenju intoksikacije flunitrazepamom primenjuju se suportivne mere kojima se smanjuje dalja apsorpcija (ispiranje želuca, primena aktivnog ugljena, laksativa) uz praćenje vitalnih funkcija, a kao specifični antidot primenjuje se anagonist flumazenil (Anexate, Lanexat, Romazicon).

                                Krek (kokain)

Krek je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako što se kokain hidrohlorid u prahu prerađuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pušenje. Termin "crack" nastao je zbog toga što se čuje pucketanje kad se dobijena smesa puši.

Izgled

Krek se prodaje u obliku sitnih, trvdih grudvica boje voska.

Hemijski sastav

Krek se dobija kada se kokain pomeša sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.

Način upotrebe

Krek se uz dodatak vode ili alkohola puši iz staklenih ili keramičkih lulica ispod kojih se drži upaljen upaljač. Kod pušenja, kokainska para se apsorbira u krvotok u plućima, čime se početak delovanja ubrzava.

Efekat

Efekat je isti kao kod konzumiranja kokaina. Kada se krek puši, korisnik oseća euforiju za manje od 10 sekundi. Ovakav brz i snažan efekat doveo je do toga da krek stekne ogromnu popularnost sredinom 80-tih godina. Osim toga, krek se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.

Kokain skoro trenutno izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.

Postoji nekoliko faza

Prvi stadijum (euforični) karakteriše se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz osećaj smanjenja telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi do povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva, preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.

Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).

Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.

Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti. Pušenjem kreka, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenuno uzbuđenje koje traje oko 20 minuta. Pušenje krek kokaina može stvoriti agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika.

Glavna karakteristika kreka je brzi razvoj tolerancije, psihičke i fizičke zavisnosti, zbog čega je mnogo opasniji od kokaina. Zavisnost se može razviti i nakon samo jednog uzimanja. Uzimanje kreka dovodi do kompletnog propadanja osobe u psihičkom i fizičkom smislu sa upadljivim odsustvom samopoštovanja i samokontrole. Ponašanjem zavisnika dominiraju depresija, ekstremne oscilacije raspoloženja i osećaj progonjenosti.

         LSD (u žargonu - trip, acid, kiselina)

LSD ili dietilamid lizergične kiseline je jedan od najjačih halucinogena. Sintetisan je 1938. godine iz gljivice claviceps purpurea (ražana glavica). Konzumiranje je postalo popularno 60-ih godina, 1967. proglašen je ilegalnom drogom.

Izgled

Pojavljuje se u raznim oblicima: beli prašak rastvorljiv u vodi i alkoholu, u obliku malih belih pilula ili prašaka u različito obojenim kapsulama, u obliku bombona ili obojenih kocki šećera, u obliku drogom natopljenih komadića papira sa crtežima. Papirići su redovno oslikani sa najrazličitijim motivima i crtežima kao npr. Bart Simpson, Paja Patak, golub, indijskim slovom i simbolim 'om' itd.

Hemijski sastav

Lizerginska kiselina je osnovno hemijsko jezgro koje se nalazi u svim alkaloidima iz raževe glavice, gljivice koja živi na klasju raži. LSD je jedan od mnogobrojnih polusintetskih derivata lizerginske kiseline. Proizvodi se sintetski. LSD nema mirisa, boje i ima neznatno gorak ukus.

Način upotrebe

U organizam se unosi gutanjem tableta, kapsula, praškova i tečnosti, lizanjem papirića natopljenih drogom ili u vidu intravenskih injekcija. Nakon oralnog unosa efekat se primećuje nakon 15 do 45 minuta, kod intravenskog unosa nakon 5 do 10 minuta. Delovanje traje oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne može se zaustaviti. Dužina delovanja se ne može predvideti jer zavisi od individualnog raspoloženja svakog pojedinca u trenutku uzimanja droge. Na tržištu se pojavljuje u obliku obojenih kocki šećera, u kapsulama i tabletama, u obliku praha, komadića papira sa crtežima. U organizam se unosi preko usta - gutanjem tableta ili lizanjem drogom natopljenih listića.

Efekat

Spada u halucinogene i predstavlja najpoznatiju drogu iz ove grupe. Efekat zavisi u velikoj meri od očekivanja, raspoloženja i okruženja. Dovodi do promena u misaonom procesu, njegovoj brzini, ali i sadržaju.

Dejstvo počinje posle otprilike 30 minuta. Droga izaziva vizuelne halucinacije u smislu promene opažanja. Halucinacije su u vidu promena opažanja vremena i prostora, ali i opažanja sopstvenog tela: zvukovi se mogu videti, a slike čuti. To može izazvati i neprijatnosti: strah, pomešana osećanja, panika, gubitak kontrole, strah od smrti - horror trip. Neugodne fizičke manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja i bolovi u telu.

Niske doze ove droge obično daju efekte slične efektima marihuane, srednje doze dovode do halucinatornih i iluzionih fenomena, pri većim dozama nastaju “kosmičko-magijske vizije” nazvane još i “kosmička realnost”. Početak je obeležen euforijom sa jakim smehom i koja se nastavlja u stanje onoga što korisnici imenuju kao “dobar trip” odnosno stanje relaksacije, opuštenosti, sreće, zadovoljstva, uz osećaj proširenja spoznajnih mogućnosti. Zenice se šire, može doći do slabog drhtanja ruku i problema sa ravnotežom. Javljaju se živo obojene vizije koje se vide zatvorenim očima, a izoštrava se i osećaj za boje. Raspon raspoloženja koje izaziva LSD vrlo je širok: od ekstremnog zadovoljstva do jake anksioznosti. Upravo se u tome i krije opasnost, jer se katkada ne može prekinuti haluciniranje koje može potrajati više sati. Istovremeno, osoba ima iskustvo užasnog straha koji ne može izbaciti iz svoje svesti. Ova neugodna iskustva, “loš trip”, mogu se ispoljiti kao panika, depresivno stanje ili konfuzija.

Nakon konzumiranja mogu se javiti i flashback epizode - fenomena da se neočekivano, nakon više dana, nedelja, čak i meseci, javi delovanje ove droge. Zbog nepredvidivosti, ova pojava je izuzetno opasna. Takođe se može javiti i psihoza.

Inače LSD izaziva blažu psihičku zavisnost, ali ne i fizičku.

Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj smrti direktno povezane s trovanjem LSD-om, mada su poznati slučajevi samoubistva izazvanih psihozom ili halucinacijama na LSD-u.

Testovi na LSD nisu uključeni u standardne testove na droge, zbog svoje složenosti i visoke cene. Nakon najviše 48 sati više se ne može detektovati u urinu, a u krvi već nakon najviše 24 sata od konzumiranja.

                                 Trodon 

 Zloupotreba Trodona je vrlo prisutna u Srbiji. Iako je zakonom propisana prodaja Trodona isključivo na lekarski recept, u pojedinim privatnim apotekama se još uvek može kupiti bez istog, prodaje se na crnom tržištu, korisnici pronalaze načine da obezbede falš recepte, tako da je vrlo dostupan na tržištu.

 Trodon, inače, nazivaju i 'drogom istine', pošto svojim dejstvom otvara osobi osećajnost, te stoga se čini narocito privlačan osobama introvetnog tipa. Osoba ima napade prividne iskrenosti i izliva potisnutih emocija prema okolini, do te mere da ponekad mora da ih verbalno ispolji i u potpuno nepriličnim situacijama..

Skoro obavezna kombinacija sa Trodonom je i marihuana, koja se uzima kako bi pojačala dejstvo ovog leka. Dovoljna je i mala količina kako bi zavisnik osetio dejstvo koje je dosta jače od uobičajenog analgetičkog dejstva Trodona. Ipak, upravo je marihuana „okidač“ koji može da dovede do epileptičnog napada usled zloupotrebe.
 Tolerancija na Trodon se dugotrajnim uzimanjem povećava, ali je moguće da osoba bude zavisna i u periodu uzimanja manje količine supstance ( jedne – dve tablete dnevno). Tipični zavisnici od Trodona uzimaju i po 15 tableta dnevno, čak i više. Takođe, Trodon se vrlo često meša sa alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama što je izuzetno opasno. Trodon izaziva psihičku krizu i fizičku koja je blaža nego kod heroinske krize. Psihičku krizu karakteriše jaka depresija, bezvoljnost. Osoba gubi lični integritet i stabilnost te postaje izrazito nesigurna u svakodnevnim situacijama, što moze dovesti do blažih napada paranoje. Svi ovi simptomi mogu se s vremena na vreme pojavljivati u periodu i do godinu dana nakon poslednje konzumacije., Fizičku krizu prate bolovi u kostima i mišićima.  Kijavica i prehlada su vrlo često prisutni u periodu apstinencije. Potrebno je jako mnogo volje i snage u procesu lečenja i pozitivnog feed-back-a okoline da bi se osoba nanovo stabilizovala i pocela da funkcionise kao celina. 

Predoziranje

Simptomi trovanja su slični onima kod opioida: mioza, povraćanje, kardiovaskularni kolaps, poremećaji svesti do kome, konvulzije, depresija disanja do zastoja disanja.
Terapija se sastoji u opštim merama, održavanju prohodnosti disajnih puteva, održavanju funkcije disanja i krvotoka, a kod peroralnog trovanja gastrolavaža kod pacijenata bez svesti odnosno povraćanje kod pacijenata sa očuvanom svesti. Vrlo česta pojava kod osoba koje zloupotrebljavaju Trodon su i epiletični napadi. Trodon izaziva i seratoninski sindrom.

Seratoninski sindrom je potencijalno smrtonosna reakcija centralnog nervnog sistema na određene psihoaktivne supstance (Ekstazi, LSD, Psilocibin, opoidi, neki antidepresivi itd). Nastaje prekomernim lučenjem seratonina u mozgu i ispoljava se kao:
Mentalna konfuzija, hipomanija, halucinacije, uznemirenost, glavobolja, koma, groznica, pojačano znojanje, hipertemija, hipertensija, tahikardija, mučnina, grčenje mišića, hiperefleksija, tremor. Rizik od seratoninskog sindroma povećava kombinovanje različitih psihoaktivnih supstanci.
Kod depresije disanja antidot je nalokson. Kao lek protiv konvulzija daje se diazepam intravenski, ali samo u uslovima uspostavljenog sistema za veštačku ventilaciju. Hemodijaliza i hemofiltracija nisu pogodne metode detoksikacije.

 Simptomi uzimanja ovog leka su vrlo slični onima kod heroina:
•    osoba je obično vrlo dobro raspoložena i to stanje je praćeno izrazitom “bliskošću” sa okolinom.
•    Govorljivost i otvorenost prema ljudima i pojavama je redovan pratilac.
•    Karakteristično češanje usled svraba po celom telu je još jedna zajednička odlika za prepoznavanje osoba koje koriste Trodone ili heroin, ili čak obe supstance istovremeno.
•    Može biti prisutan i određeni stepen hiperaktivnosti u smislu interkacije sa ljudima, a najčešći znaci su nagla iskrenost, pričljivost, nalet emocija i volja za razne aktivnosti koje se obično ne upražnjavaju, kao što su višesatne šetnje (jer je u pitanju analgetik, pa zloupotreba dovodi do toga da se bol oseća slabije, kao i umor).
•    Sužene zenice, ali ne u tolikoj meri kao kod uzimanja heroina.

INHALANTI

Inhalantima se nazivaju hemijska isparenja koja se udišu i stvaraju psihoaktivne efekte, što znači da dovode do izmene svesti. Iako su mnogi ljudi izloženi isparljivim rastvaračima i drugim inhalantima, u kući ili na poslu, oni ih ne smatraju drogama, jer ta sredstva nisu proizvedena u tu svrhu.

Mladi ljudi često zloupotrebljavaju inhalante, delimično i zbog toga što su lako dostupni i jeftini. Roditelji bi trebali voditi računa da deca ne dolaze u dodir sa tim proizvodima.
Inhalanti se dele u sledeće kategorije: 

1. Rastvarači

- industrijski ili kućni rastvarači ili proizvodi koji sadrže rastvarače, uključujući razređivač, benzin i lepak - rastvarači koji se koriste u kancelarijama i umetničke potrepštine, kao što su: korektor, boje, markeri, sredstva za čišćenje 

 2. Gasovi

- gasovi koji se koriste u kući ili komercijalni proizvodi, uključujući butan i propan gas, gasovi za rashlađivanje - kućni aerosoli u spreju, kao što su: boje u spreju, lakovi za kosu, dezodoransi i zaštitni sprejevi - medicinski anestetički gasovi kao što su: eter, hloroform, halothane i nitrous oxide (gas koji izaziva smejanje)

3. Nitrati
 
- alifatički nitrati, uključujući cyclohexyl nitrite, koji je dostupan svakome; amyl nitrite, koji je dostupan samo na recept; i butyl nitrite, koji spada u ilegalne supstance. 

Kako se unose u organizam ?

Inhaliraju se direktno, sa tkanine, iz posude ili kese.

 Efekti korišćenja

Skoro svi inhalanti izazivaju efekte slične anesteticima tj. usporavaju telesne i mentalne funkcije. Neki izazivaju dejstvo slično alkoholnom pijanstvu, a neki izazivaju halucinacije. Kada se, kroz nos ili usta, udahnu u pluća inhalanti izazivaju intoksikacijske efekte. Intoksikacija traje nekoliko minuta ili više sati ako se uzimanje ponavlja. Ispočetka, korisnici mogu osetiti laganu stimulaciju; nastavljajući inhaliranje mogu se osetiti slobodnije i slabije će se moći kontrolisati; na kraju korisnik može izgubiti svest.

Posledice uzimanja inhalanata

Udisanje visoko koncentrisanih količina hemikalija koje se nalaze u rastvaračima ili sprejevima može direktno uzrokovati prestanak rada srca i smrt. Visoke koncentracije inhalanata mogu uzrokovati smrt usljed gušenja, jer inhalanti dolaze u pluća, a potom u centralni nervni sistem što dovodi do prestanka disanja. Udisanje određenih rastvarača može izazvati sledeće pojave, koje su neizlečive:

- gubitak sluha - tolueni (boje u spreju, lepkovi) i tricloroetyleni (sredstva za čišćenje, korektor)
- periferne neuropatije ili grčeve ekstremiteta - hexani (plin, benzin) i nitro oxidi (paste za čišćenje)
- oštećenja mozga ili CNS-a - tolueni (boje u spreju, lepkovi)
- oštećenja koštane srži - benzeni (benzin)

 - oštećenja bubrega i jetre - supstance koje sadrže toluene i chlorinated hydrocarbons (korektor, sredstva za hemijsko čišćenje)
 - nedostatak kiseonika u krvi - organski nitrati i methylene chloride (razređivač, aceton)

Smrt koju su izazvali inhalanti obično je uzrokovana veoma visokim koncentracijama isparenja. Namerno udisanje isparavanja iz plastične ili papirne kese veoma povećava opasnost od ugušenja. Čak i kad se koriste aerosoli ili isparljiva sredstva u skladu sa svojom namenom (npr. farbanje, čišćenje), najbolje je da se to radi u dobro provetrenim prostorijama ili napolju.

Amyl i butyl nirtati su povezani sa Kaposi sarkomom (KS), vrstom raka koji se najčešće javlja kod ljudi obolelih od AIDS-a. Studije o KS su pokazale da je mnogo ljudi koji imaju KS koristilo isparljive rastvarače. Još uvek se istražuje hipoteza da su nitrati faktor koji doprinosi razvoju KS kod ljudi zaraženih HIV virusom.

Koju vrstu zavisnosti izaziva ?

 
Izaziva psihičku zavisnost, a izaziva i toleranciju.

 

Kako izgleda neko koje udisao inhalante ?

Izgleda konfuzno, smeteno, kao pijan. Na odeći može imati fleke od supstance, a prisutan je i jak miris na supstancu ( kao da je u blizini nešto farbano ili lakirano)

Kako prepoznati osobu koja koristi inhalante?

Znakovi koji upućuju na sumnju da osoba možda „duva“ lepak ili neko drugo slično sredsvo:

• miris lepka ili acetona postaje dominantni lični miris;
• povremena slabost nogu i teturanje premda osoba nije pijana;
• naglo pobuđena strast prema sakupljanju najlonskih kesa u sobi, misteriozno nestajanje lepka, acetona, boja i lakova iz kuće;
• kod nedavnog uzimanja, vrlo izražena dezorijentisanost i “izgubljenost”
• akutni problemi sa pamćenjem. 

Psihodperesori

 

Psihodepresori su grupa medikamenata koja obuhvata  barbiturate i veliki broj sintetičkih umirivača ( benzodiazepina) i tableta za spavanje ( hipnotička sredstva). Zajedničko za sva ova sredstva je da uzrokuju pospanost, umirenje, prijatno popuštanje napetosti, i kao rezultat dejstva na više centre mozga mogu oslabiti kočnice tj. samokontrolu stečenog ponašanja. Psihodepresori su legalne supstance, čija je upotreba široko raprostranjena. Koriste se kao terapija za različite poremećaje psihičkog stanja osobe: depresiju, nesanicu, aneksioznost, glavobolje, posttraumatska stanja, protiv bolova itd. Kada se ove supstance učestalo koriste samoinicijativno, ili im se povećava i prolongira doziranje mimo saveta lekara dolazi do zloupotrebe psihodperesora koja može biti štetna po zdravlje čoveka.

U grupu umirujućih sredstava - psihodepresora spadaju:

• Barbiturati
• Benzodiazepini
• Analgetici
• Trodon
• Optalidon

Kako deluju sedativni i hipnotički lekovi?

Ranije su se u svrhu sedacije i izazivanja hipnotičkog efekta /san/ koristili lekovi iz grupe barbiturata. Njihova terapijska širina bila je veoma mala, tako da su često nastupala trovanja koja su, ponekad, dovodila čak i do smrti pacijenta usled depresije centra za disanje u moždanom stablu. U savremenoj medicini ovi lekovi, koji su stvarali i fizičku i psihičku zavisnost, sve više ustupaju mesta medikamentima iz grupe benzodiazepina. Medjutim, iako manje opasni, i benzodiazepini /Bensedin, Ksalol, Tranex, Demetrin, Lorazepam/ pre ili kasnije uslovljavaju adikciju, dovode do tolerancije i, u slučaju obustave – daju apstinencijalni sindrom. 

Iz svih navedenih razloga, nikako nije preporučljivo da se pacijenti sami leče ovim lekovima bez saveta i recepata lekara.

 
S druge strane, lekari bi morali da vode računa da pacijentima propisuju ove lekove samo kada je to neophodno, tačno odredjeni vremenski period i da ih, s vremena na vreme, menjaju drugim sličnim preparatima. Prirodni sedativi na bazi lekovitih biljaka /valerijana, hmelj, matičnjak, menta i dr. / imaju prednost kod svakodnevne napetosti i blažih neurotskih tegoba. I kod nas je moguće naći u apotekama ove preparate: tablete Persen /pored ostalih sastojaka sadrže 50 mg valerijane/, kapsule Persen forte /125 mg valerijane/, tablete /dražeje/ Valerijana-Hmelj "Medizina Natura" sa 100 mg ekstrakta korena valerijane i 10 mg ekstrakta šišarke hmelja, tinkture valerijane itd. Pomenute lekove moguće je uzimati, za razliku od benzodiazepina, dugo vremena, bez pojave neželjenih efekata i bez razvoja apstinencijalnog sindroma. Takodje, uz pomoć ovih medikamenata moguće je pomoći zavisnicima od benzodiazepinskih lekova da, u slučaju njihovog obustavljanja, lakše prebrode apstinencijalne smetnje.

 

BARBITURATI su grupa lekova koji se izdaju na recept i često se zloupotrebljavaju. Oni mogu da dovedu do depresije centralnog nervnog sistema. Visoke doze izazivaju ushićenost, sedaciju i respiratornu depresiju. Daljim povećanjem doze dolazi do respiratornog kolapsa i kome. Dejstvo barbiturata kratkog dejstva, kao što je sekobarbital, traje 3 do 6 sati. Dejstvo barbiturata produženog delovanja, kao što je fenobarbital, traje 10 do 20 sati. Barbiturati kratkog dejstva se normalno mogu detektovati u urinu 4 do 6 dana, dok se barbiturati produženog delovanja mogu detektovati i do 30 dana po upotrebi. Barbiturati se izlučuju u urinu u neizmenjenoj formi, kao hidroksilirani derivati, karboksilirani derivati i konjugati glukoronida.

Štetne posledice

Uzeti u velikim dozama mogu dovesti do veselog raspoloženja ( euforije), što liči na stanje alkoholisanosti. Kombinovani sa alkoholom, heroinom i amfetaminom, mogu dovesti do teškog trovanja pa i do smrti. Kod hronične upotrebe barbiturata javlja se, pored ostalog, agresivnost i poremećaj koordinacije. Takođe javljaju se poremećaji koordinacije i artikulacije. Razvija se propadanje nervnih ćelija mozga sa razvojem hroničnog moždanog sindroma koji se karakteriše prije svega intelektualnim pripadanjem. Česte su želudačno-crijevne smetnje u vidu opstipacije (zatvora).Slično barbituratima djeluju metakvalon ( stvara psihičku i fizičku zavisnost), glutetilid - deluje slično heroinu, razvija vrlo brzo fizičku zavisnost...

Apstinencijska kriza je vrlo žestoka, usled izbijanja deliriantnih ili epileptoidnih kriza, ponekad čak i smrtonosna. Zbog toga je strogo kontrolisano propisivanje barbiturata ( izdaju se u određenim slučajevima na recept u duplikatu, uz zavođenje u posebne knjige narkotika).

BENZODIJAZEPINI ( bensedin, apaurin, tavor, demetrin, nobrium su klasa lekova za depresiju centralnog nervnog sistema koji se široko prepisuju. Imaju anksiolitičko, hipnotičko, antikonvulzivno i mišićno-relaksantno dejstvo. Težnja osoba da izazovu euforične efekte dovodi do zloupotrebe lijeka i mnogih štetnih posljedica. Osobe se, često samoincijativno, opredjeljuju za uzimanje ovog lijeka, nadajući se da će tako riješiti neka svoja opterećenja i probleme. Najveći broj osoba je stekao zavisnost koristeći tavor ( lorezepam, lorsiran) za smanjenje anksioznosti i straha. Dejstvo benzodijazepina traje 4 - 8 sati. Mnogi benzodijazepini imaju isti metabolički put, i izlučuju se u vidu oksazepama i njegovih glukoronida u urinu. Oksazepam se može otkriti u urinu i do 7 dana po upotrebi.

Štetne posledice

Hronična zloupotreba može da dovede do izazivanja psihičke i fizičke zavisnosti, apstinencijalnog sindroma i tardivne diskinezije. Apstinencijlani sindrom se manifestuje kroz aneksioznost, pojačanu napetost i razdražljivost, nesanicu, mišićne bolove i tremor. Akutne visoke doze dovode do pospanosti, vrtoglavice, mišićne relaksacije, letargije, kome, pa i smrti. Benzodijazepan je najčešća otkrivana legalna supstanca kao uzrok smrti nepoznatog porekla. Oštećuje motorne veštine, posebno u toku vožnje. Izaziva apstinencijalni sindrom kod novorođenčadi majki koje sui h uzimale u poslednjem tromesečju trudnoće.

BUPRENORFIN

BUPRENORFIN, derivat tebaina, opioid, koji je bio na tržištu SAD-a klasifikovan prema Listi V kao parenteralni analgetik Buprenex. 2003 godine na osnovu ponovne procene raspoložive evidencije u vezi sa mogućom zloupotrebom, navikom i neželjnim efektima, DEA je buprenotfin preklasifikovala iz Liste V u Listu III kao narkotik. Buprenorfin ima sličnu strukturu morfinu, ali ima duže dejstvo nego morfin i može se primenjivati sublingvalno kao analgetik.U oktobru 2002, FDA je odobrila upotrebu buprenorfina kao jednog proizvoda, Subutex, i kombinaciju proizvoda buprenorfina i naloxona, Suboxone, za lečenje zavisnosti. Subutex i Suboxone su prvi raspoloživi lekovi prema američkom Dokumentu o lekovima (DATA) iz 2003 za terapiju zavisnosti od droga koji se mogu prepisivati u lekarskim ordinacijama. Takodje, pokazalo se da je moguća zloupotreba buprenorfina i da može prouzrokovati zavisnost. Pored toga brojne smrti su zabeležene kao posledica prekomerne doze intravenski uzetog buprenorfina zajedno sa drugim psihotropnim lekovima kao što su benzodijazepini. Buprenorfin se metaboliše uglavnom dealkilacijom i stvaranjem glukoronid-buprenorfina i glukoronid-norbuprenorfina.

Ovaj lek daje inzvaredne rezultate u lečenju zavisnosti i ako mu je to osnovna upotreba ovaj lek se veoma zloupotrebljava što je veoma ozbiljna stvar zbog toga što u kombinaciji sa drugim lekovima može da prouzrokuje šlog pa čak i smrt.

Terapijski način uzimanja leka je stavljanje propisane doze ispod jezika gde se lek topi i preko završetaka ispod jezika dospeva u organizam, zavisnici zloupotrebljavaju jer sam lek ima "rad" koji zavisnici zele da osete, pa tako lek usitnjavaju pretvaraju ga u prah i onda ga ušmrkavaju ili ga u špricu tope u vodi i ubrizgavaju u sebe što je veoma opasno i ovaj lek nije namenjen za intervenosnu upotrebu. I ako zvanično piše da lek ne izaziva zavisnost to nije tačno lek redovnom upotrebom izaziva i psihicku i fizičku zavisnost koja ima največi intezitet posle 5-6. dana i veoma intenziva apstinenciona kriza se javlja.