Ekstazi
Ekstazi (engleski izraz za zanos, ekstazu) je sintetička droga i spada
u psihostimulatore. Nazivi koji se najčešce koriste su ecstasy,
bombona, bonkas, eks, esktaza, ekser, X, golubica, vesela tableta,
Adam.
Vrlo je popularna među mladima zbog relativno jednostavne nabavke, a pogrešno se smatra stimulatorom dobrog raspoloženja koji nije opasan
Vrlo je popularna među mladima zbog relativno jednostavne nabavke, a pogrešno se smatra stimulatorom dobrog raspoloženja koji nije opasan
Izgled
Ova vrsta droge se pojavljuje u obliku
malih tableta sa različitim utisnutim znakovima po kojima ih korisnici
prepoznaju kao npr. srce, smajlić, golubica, likovi iz crtanih filmova
itd.
Hemijski sastav
MDMA (3,4 metilendioksi-metamfetamin)
je sintetička psihoaktivna droga, po hemijskom sa stavu slična
metamfetaminu i halucinogenom meskalinu i u čistoj formi, to je beli
kristalni prah. Pod pojmom ekstazi svrstano je više različitih hemijskih
supstanci identičnog delovanja: amfedoksamin ili MDA
(3,4-metilendioksifenilizopropilamin), zatim MMDA
(3-metoksi-4,5-metilendioksi-fenil-izopropilamin), MDMA (3,4-metilen
dioksimetamfetamin). Svi se dobijaju sintetski. Često se mešaju sa
drugim supstancama na putu do krajnjeg korisnika. Tako je i sadržaj
tableta koje se kupuju na ulici izuzetno nepouzdan i obično sadrži druge
psihoaktivne supstance kao što su: kofein, efedrin, amfetamin i sl.
Način upotrebe
Najčešće se konzumira gutanjem ili
ušmrkavanjem. Uobičajena doza varira između 80 i 160 mg (oralno).
Standardnom dozom smatra se 2 mg po kilogramu telesne težine (iako
reagovanje na ovu drogu nije strogo proporcionalno telesnoj težini). Kad
se uzima oralno, efekti se javljaju oko 30-45 minuta kasnije.
Ušmrkavanje ili ubrizgavanje uzrokuju brže djelovanje.
Efekat
Početak delovanja, “coming up”,
korisnici osete kao zatezanje vilica, znojenje, sušenje usta,
podrhtavanje i ubrzan rad srca. Krvni pritisak raste, kao i telesna
temperatura. Može se javiti i mučnina. Dolazi do povećanja budnosti i
energije, kao i potiskivanja žeđi, umora i sna. Javlja se živahnost i
raste osećaj bliskosti sa drugom osobom ili okruženjem. Zvukovi, boje i
emocije izgledaju i doživljavaju se intenzivnije. Visoke doze ove droge
dovode do slabije koordinacija ekstremiteta i brzo micanje zenica
poznato pod nazivom nistagmus. Mogu se javiti i glavobolja, kao i
bezrazložna agresivnost koju je teško obuzdati. Pod uticajem ekstazija
moguće je plesati satima. Ovo povećanje fizičke aktivnosti, uz rast
telesne temperature koji prati uzimanje ove droge, nosi opasnost od
prekomernog gubitka telesne tečnosti i pregrejavanja. Prestankom
delovanja javlja se osećaj umora i depresije koji može potrajati satima.
Korištenje ekstazija dovodi do razvoja tolerancije, umerene fizičke i
psihičke zavisnosti. Mogu se javiti konfuzija, stalni strahovi i
depresivna stanja, slušne i vidne halucinacije, a u najgorim slučajevima
paranoidna psihoza, teško psihijatrijsko oboljenje.
Posledice
Povišen krvni pritisak, opasnost od
infarkta miokarda, gubitak apetita i telesne težine, poremećaji
spavanja, moguća pojava psihoze. Osim trenutnog štetnog delovanja,
dokazano je da ova droga uzrokuje mutacije i oštećenja na naslednom
materijalu, a ima i dugoročne štetne posledice.
Predoziranje karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora i popiti tečnost (ne alkohol).
Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature, dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje (nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja ) zahtevaju primenu snažnih lekova (haloperidol i dijazepam, čak injekciono ), po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima.
Predoziranje karakteriše brzi puls, visok krvni pritisak, slabost, mučnina, vrtoglavica, grčenje mišića ili napadi panike. Kod pojave takvih simptoma treba sesti, odmoriti se, po mogućnosti izvan zagušljivog i pregrejanog prostora i popiti tečnost (ne alkohol).
Smrtni ishodi su posledica predoziranja, hiperpireksije (povećane temperature, dehidracije (gubitak tečnosti) i otkazivanja rada srca. Psihotično, agresivno i autoagresivno ponašanje (nasilje prema drugima, autodestruktivnost, samoubilačke verbalizacije, nagoveštaji ili ponašanja ) zahtevaju primenu snažnih lekova (haloperidol i dijazepam, čak injekciono ), po potrebi i u kraćim vremenskim intervalima.
Kokain
Kokain je verovatno najpopularnija psihostimulativna droga koja se proizvodi od lišća biljke koke koja raste u Južnoj Americi
Izgled
Kokain je fini, beli kristalni prah gorkog ukusa koji se rastvara u vodi, a na jeziku ostavlja osećaj trnjenja.
Hemijski sastav
Kokain je alkaloid koji se dobija iz grmaste zimzelene biljke koke (
Erythroxylon coca) koja uspeva u Južnoj Americi, nekim delovima Afrike, Indoneziji i Havajima.
Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Krajnji proizvod ekstrakcije iz lišća koke je 99% kokain u obliku kokain hidrohlorida, koji dileri dalje mešaju sa drugim supstancama kokainu slične boje (skrob, puder, šećer, lokalni anestetik prokain ili psihostimulans amfetamin), tako da na ulicu dospeva u koncentraciji između 30% i 60%.
Kokain se dobija ekstrakcijom iz lišća biljke, a od jednog kilograma koke dobije se otprilike 125 grama kokaina. Krajnji proizvod ekstrakcije iz lišća koke je 99% kokain u obliku kokain hidrohlorida, koji dileri dalje mešaju sa drugim supstancama kokainu slične boje (skrob, puder, šećer, lokalni anestetik prokain ili psihostimulans amfetamin), tako da na ulicu dospeva u koncentraciji između 30% i 60%.
Način upotrebe
Najčešće se ušmrkava odmah sa papirića
u kome je upakovan ili kroz cevčicu ili slamku koja se može napraviti
od papira, mada se može koristiti intravenozno a može se i pušiti.
Kokain koji se puši čist ili pomešan sa nekim drugim drogama zove se
'crack' ('krek'). Sleng termini su žvakanje, šmrkanje, bodenje, pušenje,
crta.
Efekat
Kokain skoro trenutno nakon
ušmrkavanja izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost,
fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže
samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su
proširene i neosetljive na svetlost.
Postoji nekoliko faza
Prvi stadijum (euforični) karakteriše
se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz osećaj smanjenja
telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se rad srca,
sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi do
povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka je
izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva,
preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.
Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).
Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.
Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti.
Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, oko sat ili dva, u zavisnosti od doze. Iako se misli da kokain ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem i konzumiranjem je neodoljiva.
Ova droga je jako skupa, a zavisniku je potrebno više od jednog grama dnevno, tako da mnogi do juče uspešni i bogati ljudi za jako kratko vreme doživljavaju totalni finansijski i moralni pad.
Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave složen hemijski eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu, kokaetilen, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti.
Kokain se ponekad unosi pomešan s heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obe droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkava korisnika u lažan osećaj sigurnosti, a posledica može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovatnost smrtonosnog predoziranja.
Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovnih konzumenata je potrebno oko 3 nedelje da bi rezultati testa bili negativni.
Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubistvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbegnu ovi efekti.
Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najčešće na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.
Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom.
Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.
Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).
Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.
Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti.
Problem sa kokainom je što deluje intenzivno, ali mu je delovanje kratkotrajno, oko sat ili dva, u zavisnosti od doze. Iako se misli da kokain ne izaziva fizičku zavisnost, želja za ponovnim uzimanjem i konzumiranjem je neodoljiva.
Ova droga je jako skupa, a zavisniku je potrebno više od jednog grama dnevno, tako da mnogi do juče uspešni i bogati ljudi za jako kratko vreme doživljavaju totalni finansijski i moralni pad.
Kada ljudi mešaju kokain i alkohol, oni neznajući prave složen hemijski eksperiment unutar svog tela. Ljudska jetra kombinuje alkohol i kokain i stvara treću supstancu, kokaetilen, koja pojačava euforične efekte kokaina, ali je puno toksičnija od samog kokaina i povećava rizik od iznenadne smrti.
Kokain se ponekad unosi pomešan s heroinom. Ta kombinacija naziva se speedball, a obe droge pogoršavaju svoje efekte. Heroin skriva neprijatan edge kokaina i uljuljkava korisnika u lažan osećaj sigurnosti, a posledica može biti uzimanje još heroina ili kokaina ili oboje. To povećava verovatnost smrtonosnog predoziranja.
Kokain se testovima može otkriti u urinu 48-72 sata nakon uzimanja, a kod redovnih konzumenata je potrebno oko 3 nedelje da bi rezultati testa bili negativni.
Kada uzimanje postane navika, vrlo je teško stati, a simptomi odvikavanja uključuju jaku želju za drogom, apatiju, depresiju, paranoju, misli o samoubistvu, gubitak seksualne želje, nesanicu. Često se uzima još kokaina da se izbegnu ovi efekti.
Smrti povezane sa konzumacijom kokaina najčešće su posledica zastoja srca ili napada koje prati prestanak disanja.
Ako se kokain ušmrkava može doći do gubitka čula mirisa, krvarenja iz nosa, otežanog gutanja, promuklosti, nadraženosti sluzokože nosa, što može dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unošenje kokaina na usta može izazvati tešku crevnu gangrenu praćenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najčešće na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u uličnom kokainu, što u težim slučajevima može dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronični korisnici kokaina izgube apetit, što dovodi do velikog gubitka na težini.
Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izložena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom.
Jedna od posledica dugotrajnog i redovnog uzimanja većih količina kokaina je i karakteristična paranoidna psihoza kod gotovo svih korisnika. Neobičnost ove psihoze je tzv. formifikacija - halucinacija da mravi ili insekti ili zmije gmižu pod kožom.
Speed
Speed (brzina) ulični je naziv za prilično širok spektar hemijske
porodice metamfetamina. Ulična imena, još su meth i chalk. To je
sintetički stimulans mozga koji uzrokuje promene mentalnih i motoričkih
funkcija. Izraz speed odnosi se na razne derivate amfetamina.
Izgled
Najčešće se pojavljuje u obliku belog
praha ili tableta bez mirisa i gorkog ukusa, a ređe u kapsulama,
kristalima. Standardna pakovanja su providne najlonske kesice sa prahom
ili sa kristalićima. Čistoća praha je 6 do 10%. Kristalići
(metamfetamin), slični ledu (ice) izazivaju jaču reakciju i imaju
dugotrajno delovanje (maksimalno i do 30 sati).
Hemijski sastav
Speed se odnosi na razne derivate
amfetamina. Amfetamini su stimulansi koji deluju na centralni nervni
sistem. Sintetički amfetamini se nazivaju metamfetamini. Metamfetamin se
dobija preradom efedrina ili pesudoefedrina koji se koriste kao lek.
Dejstvo amfetmina i metamfetamina je veoma slično, samo su efekti jače
izraženi kod metamfetamina
Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina 8 do 24 sata od upotrebe, a kod metamfetamina 2 do 3 dana.
Detekcija u mokraći moguća je kod amfetamina 8 do 24 sata od upotrebe, a kod metamfetamina 2 do 3 dana.
Način upotrebe
Najčešće se konzumira ušmrkavanjem ali
može i gutanjem, pušenjem ili intravenski. Intravenski način korišćenja
je veoma opasan usled povećanog rizika od predoziranja ili od
inficiranja korišćenjem zajedničke igle.
Efekat
Dejstvo počinje 15-30 minuta nakon
uzimanja, a traje nekih 4-6 sati iako se delovanje može proširiti i do
24 sata. Osoba pod delovanjem speeda oseća se nemirno, uznemireno i
čudljivo, ponekad i zlovoljno. Veće doze pojačavaju efekte, a osoba
postaje sve više uzbuđena, govorljiva i proživljava lažan osećaj
samopouzdanja ili nadmoćnosti; može se ponašati i na bizaran način; neki
postaju agresivni i neprijateljski raspoloženi.
Mentalno delovanje
Povećana živahnost, pozitivna promena
raspoloženja, osećaj ugodnosti, povećana pričljivost, povećana
agresivnost, osećaj izdržljivosti i snage, nezainteresovanost za
prijatelje i seks, smanjeni apetit, paranoja.
Fizičko delovanje
Suva usta, glavobolja, ubrzan rad
srca, ubrzano disanje, povećan krvni pritisak, povišenje telesne
temperature, raširene zenice.
Propratni efekti
Znojenje i povišena temperatura,
crvenilo izazvano visokom temperaturom, proliv ili zatvor, zamagljen
vid, grčenje, trzavica, nemir, vrtoglavica, gubitak orijentacije,
nekontrolisani pokreti (grčevita stezanja, drhtanje), nesanica, ranice
po telu, ukočenost, omamljenost
Amfetamini su lako uočljivi standardnim testovima na drogu. Ostaju u urinu 24-72 sata nakon konzumacije. Metamfetamini ostaju u organizmu neznatno duže 24-96 sati.
Produženo uzimanje amfetamina može dovesti do neishranjenosti osobe i nedostatka vitamina, kožnih poremećaja, pojave čireva, nesanice, gubitka težine, depresija.
Amfetamini su lako uočljivi standardnim testovima na drogu. Ostaju u urinu 24-72 sata nakon konzumacije. Metamfetamini ostaju u organizmu neznatno duže 24-96 sati.
Produženo uzimanje amfetamina može dovesti do neishranjenosti osobe i nedostatka vitamina, kožnih poremećaja, pojave čireva, nesanice, gubitka težine, depresija.
Amfetamini stvaraju telesnu, ali i psihičku zavisnost
Dugotrajnim uzimanjem amfetamina, telo
stvara određenu toleranciju pa osoba povećava dozu i tako metamfetamin
postane potrebna supstanca u čovekovom telu za normalno funkcionisanje.
To je najveći problem kod odvikavanja i zato su potrebne povećane
količine lekova da bi se postigli željeni rezultati. Kod korisnika
velikih količina amfetamina kroz duži period vremena može se razviti
amfetaminska psihoza. To je mentalni poremećaj sličan paranoidnoj
shizofreniji. Psihoza se manifestiuje kroz obmane, privide, iluzije i
paranoje. Ponekad takve osobe pokazuju čudno, nasilno ponašanje.
Heroin (H, hors, džank, dop, žuto)
Heroin je derivat morfina, droge koja se proizvodi od opijumskog maka i
verovatno je najopasnija droga današnjice po brzini razvoja zavisnosti
koju izaziva.
Izgled
Heroin u prirodi ne postoji izdvojen,
nema ga ni u čahuri ni u stabljici maka. Na tržište stiže kao beli
kristalni prah. Čist heroin je bele boje kao i kokain, ali takav ne ide
na tržište. Zavisno od čistoće smese odnosno od vrste i količine
supstance koju su dileri dodali, boja heroina varira od svetlosmeđe do
smeđecrvenkaste nijanse. Da bi se povećala količina droge na tržištu, a
time i zarada, čistom heroinu se dodaju najrazličitije supstance (šećer u
prahu, razni praškasti deterdženti, gips itd.)
Hemijski sastav
Heroin je prirodna, teška droga koja
se prizvodi iz morfina, a prema delovanju pripada opioidima. Heroin
(diacetilmorfin) je sintetički derivat morfina, a brzina i jačina
njegovog delovanja posledica su njegove dobre rastvorljivosti u mastima
koja mu omogućuje brži prolaz krvno-moždane barijere.
Način upotrebe
Heroin se konzumira ušmrkavanjem (brzo se apsorbuje preko sluznice
nosa), pušenjem (zagrevanje heroina na aluminijumskoj foliji i udisanje
njegovih para - tzv. "chasing the dragon", "hvatanje zmaja") ili
injekcijom (intravenozno).
Za intravenozno uzimanje heroina potreban je špric, limunska kiselina za razređivanje smese, kašika ili metalni čep sa flaše i upaljač za zagrevanje smjese. Narkomani se najčešće bodu u venu na ruci, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu kao npr. u nogu, među nožne prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati.
Za intravenozno uzimanje heroina potreban je špric, limunska kiselina za razređivanje smese, kašika ili metalni čep sa flaše i upaljač za zagrevanje smjese. Narkomani se najčešće bodu u venu na ruci, ali kako sumnjičavost okoline raste, tako i narkoman nalazi sve čudnija mesta na telu kao npr. u nogu, među nožne prste, u dojku, pod jezik, u prepone, u vrat. Zavisno od količine uzete droge, efekti heroina traju od tri do šest sati.
Efekat
Deluje za 5-8 minuta nakon
ušmrkavanja, a intravenski deluje gotovo trenutno i izaziva osećaj
euforije. Svoje delovanje u organizmu heroin ostvaruje preko opioidnih
receptora u mozgu i ono protiče kroz tri faze.
Prva faza (flash) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti.
Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.
Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba ''nafiksana'' heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući uokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetita, ali oseća neverovatnu želju za slatkišima, pudinzima, kremama, čak toliko da šećer jede kašikom.
Kod svakog uzimanja heroina postoji rizik od predoziranja, jer se čistoća i količina droge ne može tačno znati. Heroin ima najjače svojstvo stvaranja zavisnosti, psihičke i fizičke, poznato do danas.
U 97% korisnika zavisnost se javlja u roku kraćem od dvadesetak dana redovne upotrebe.
Prestanak upotrebe kod zavisnika dovodi do pojave apstinencijalnog sindroma čije simptome zavisnici opisuju kao najsličnije teškom gripoznom stanju: malaksalost, nemir, strah, bolovi u mišićima i kostima, insomnija (nesanica), dijareja (proliv), povraćanje, znojenje, groznica praćena ježenjem kože (“cold turkey”), grčevi u mišićima. Dužim uzimanjem javlja se tolerancija na uneseni heroin što tera korisnika da upotrebljava sve veće doze uz koju se javlja malaksalost, uznemirenost, gubitak energije i ambicija što stimuliše uzimanje većih doza.
Usled korišćenja heroina javljaju se digestivne smetnje (hronična zatvorenost), gubitak apetita i telesne težine, sterilnost i impotencija, Gubi se interes za sve aktivnosti, a sva (preostala) energija usmerava se na nabavku i uzimanje nove doze.
Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca (korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja ishrane i ostalih uslova života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge. Osim korišćenja nečistih igala i ostalog pribora za injiciranje, i seksualni odnosi bez zaštite doprinose prenošenju zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa i drugih.
Prva faza (flash) je kratkog trajanja. Odlikuje se početnom snažnom euforijom, osećajem topline i blagostanja uz ubrzane otkucaje srca. Obeležava je i kutani erotizam, orgazam u trenutku aplikacije droge – flash. Osećaj euforije može biti praćen crvenilom kože, suvim ustima i otežalim ekstremitetima, kao i mučninom, povraćanjem i svrabom.
Nakon početnih efekata, korisnici ulaze u drugu fazu (stondiranje) i narednih su nekoliko sati pospani, uz prijatan umor sa meditacijama. Mentalne funkcije su zamagljene efektima heroina na centralni nervni sistem. Srce sporije kuca. Disanje je opasno usporeno, što ponekad može dovesti do smrti.
Treću fazu karakteriše ulazak u san, a posle buđenja nastupa umor, odsustvo motivacije, depresivnost, teskoba, strah uz neodoljivu želju za ponovnim uzimanjem heroina.
Nakon uzimanja heroina zenice su znatno smanjene, a kapci poluzatvoreni (kao pri iznenadnom susretu s jakim svetlom), oči mutne i vodenaste, neprestano češkanje zbog svraba, bledilo lica, tužan izgled lica, težak usporen i monoton govor, često nerazumljiv izgovor reči. Osoba ''nafiksana'' heroinom ima oborenu glavu kao da se uspavljuje, neprestano pripaljuje cigarete koje ne ispuši nego ih pusti da gore prosipajući uokolo pepeo, paleći odeću i posteljinu. Redovno nema apetita, ali oseća neverovatnu želju za slatkišima, pudinzima, kremama, čak toliko da šećer jede kašikom.
Kod svakog uzimanja heroina postoji rizik od predoziranja, jer se čistoća i količina droge ne može tačno znati. Heroin ima najjače svojstvo stvaranja zavisnosti, psihičke i fizičke, poznato do danas.
U 97% korisnika zavisnost se javlja u roku kraćem od dvadesetak dana redovne upotrebe.
Prestanak upotrebe kod zavisnika dovodi do pojave apstinencijalnog sindroma čije simptome zavisnici opisuju kao najsličnije teškom gripoznom stanju: malaksalost, nemir, strah, bolovi u mišićima i kostima, insomnija (nesanica), dijareja (proliv), povraćanje, znojenje, groznica praćena ježenjem kože (“cold turkey”), grčevi u mišićima. Dužim uzimanjem javlja se tolerancija na uneseni heroin što tera korisnika da upotrebljava sve veće doze uz koju se javlja malaksalost, uznemirenost, gubitak energije i ambicija što stimuliše uzimanje većih doza.
Usled korišćenja heroina javljaju se digestivne smetnje (hronična zatvorenost), gubitak apetita i telesne težine, sterilnost i impotencija, Gubi se interes za sve aktivnosti, a sva (preostala) energija usmerava se na nabavku i uzimanje nove doze.
Dugotrajna upotreba heroina uzrokuje mnoge štete, koje ne moraju biti povezane sa drogom. Često dolazi do velikih socijalnih problema, koji su posledica trošenja ogromnih iznosa novca (korisnici koji su stekli zavisnost iniciraju svoju dozu 2-4 puta dnevno), a i do zanemarivanja ishrane i ostalih uslova života, što može biti uzrok mnogim bolestima. Opšte posledice dugotrajne zavisnosti su emotivno, fizičko, psihičko i socijalno propadanje i gubitak interesa za bilo kakvu komunikaciju ili aktivnost osim nabavljanja droge. Osim korišćenja nečistih igala i ostalog pribora za injiciranje, i seksualni odnosi bez zaštite doprinose prenošenju zaraznih bolesti: hepatitisa B i C, AIDS-a, tetanusa i drugih.
Metadon
Metadon je sintetička droga koja se koristi za smanjenje bolova, pre svega u supstitucionalnoj terapiji heroinskih zavisnika.
Ulični nazivi su M, met, metaksa, heptos
Ulični nazivi su M, met, metaksa, heptos
Hemijski sastav
Metadon je sintetski narkotički
analgetik iz grupe difenilpropilamina. Po svom sastavu je hidrohlorid i
deluje na morfinske receptore u mozgu gde 1 mg metadona zamenjuje i
postiže efekat 4 mg morfina.
Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.
Proizvodi se u obliku tableta ili kao tečnost zelene ili bledo žute boje.
Metadonska terapija
Metadonom se ne leči narkomanija, već
se putem tzv. supstitucione metadonske terapije otklanjaju znaci
apstinencijalne krize. Metadonska supstituciona terapija je ustvari
institucionalno drogiranje narkomana kako bi se društvo zaštitilo od
kriminalnog ponašanja. Narkoman, pod nadzorom medicinskog osoblja,
svakodnevno dobija dozu heptanona (metadona) koja održava normalno
stanje i metabolički balans. Metadon "skida" sa heroina zbog toga što je
apstinencijalni sindrom kod prestanka uzimanja metadona daleko manje
izražen i daleko manjeg intenziteta nego kod heroina. Kako je dejstvo
metadona duže nego dejstvo heroina, metadon omogućava osobi koja je
donedavno koristila ilegalne opijate da sve vreme koje joj je prolazilo u
nabavci, upotrebi i oporavljanju od dejstva opijata, sada provodi
kvalitetnije. U tom smislu, metadon pomaže u procesu resocijalizacije.
Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.
Klinike mogu koristiti metadon u tretmanu samo uz stalnu superviziju upotrebe, a takav tretman može biti uspešan samo ako je kombinovan sa psihosocijalnom terapijom.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom.
Rizici
Sam metadon izaziva zavisnost, ali su
simptomi prestanka dejstva znatno blaži od heroina. Dugotrajno lečenje
metadonom može izazvati zavisnost morfinskog tipa. Da bi se nakon
dugotrajnog lečenja izbegli apstinencijski simptomi, doze treba
smanjivati postupno.
Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.
Rizik od predoziranja je veliki ako se ne koristi pod strogom kontrolom lekara, posebno ako se meša sa drugim drogama ili alkoholom. Znakovi predoziranja su hladna i vlažna koža, konfuzija, konvulzije, jaka vrtoglavica, izrazita pospanost, hipotenzija, nemir, izrazita mioza (sužene zenice), usporena srčana frekvencija, usporeno ili otežano disanje, nesvesno stanje i jaka slabost. Predoziranje metadonom može završiti prestankom srčanog rada, prestankom disanja, komom i smrću.
Često se koristi zajedno sa heroinom, što može da dovede do predoziranja i smrtnog ishoda.
Peyot
Pejot (poznat i kao nahuatl ili pejotl) je kaktus koji sadrži
halucinogene supstance, raste samo na teritoriji Meksika i juga SAD.
Izgled
Peyote ili pejotl, okrugli je kaktus
bez bodlji, takođe indijanska ritualna droga s botaničkim imenom,
Lophophora williamsii. Tamno je smeđe boje visine do 20 centimetara.
Uzgaja se na području reke Rio Grande u Meksiku i Teksasu.
Hemijski sastav
Pored halucinogenih alkaloida
meskalina, hordenina i tiramina, ovaj kaktus poseduje antibakterijska
svojstva, pa su srednjeamerička plemena cedila sokove pejotla u svoje
rane kako bi smanjili bol i zacelili ranu.
Način upotrebe
Pejot se koristio pomešan sa nekim
tečnostima, ili putem žvakanja osušenih delova, u kojima je sadržaj
psihoaktivnih supstanci znatno manji. Sušene kriške pejotla žvaću se i
gutaju. Ukus je izvanredno gorak.
Efekat
Fiziološko delovanje pejotla identično
je dejstvu njegovog glavnog alkaloida meskalina, koga u osušenom
kaktusu ima 4-7%. Upotreba izaziva vrlo izražene slušne halucinacije,
jače od drugih halucinogenih droga. Dominiraju izvanredno blještave i
sjajne, obojene vizije, halucinacije, koje se pokreću poput
kaleidoskopa. Uz njih se u manjoj meri javljaju slušne, mirisne, ukusne i
dodirne halucinacije. Postoji i osećaj lebdenja i bestežinskog stanja.
GHB (gamahidroksibutirat)
.jpg)
GHB, poznatiji kao droga za silovanje, spada u kategoriju depresora
nervnog sistema. Nema boju i miris pa ga je lako ubaciti u piće
potencijalne žrtve. Različita imena za GHB su i G, Liquid, tečni
ecstasy.
Izgled
Što se samog izgleda tiče, GHB je
praškastog oblika bele boje, a može biti i bezbojna tečnost koja se
često oboji radi kamuflaže. Osim toga, GHB može biti aktivan sastojak
nekih tableta ili kapsula. 1 gram GHB praha može se razrediti već u 1 ml
vode.
Hemijski sastav
GHB (gama-hidroksibutirat) je
sintetički proizvod, vrlo sličan inhibitoru, neurotransmiteru (GABA)
koji nalazimo u nervnom sistemu. GHB i GABA deluju na iste receptore u
mozgu, a najčešće se proizvodi mešanjem gama-butirlaktana i jake baze
kalijum ili natrijum hidroksida.
Način upotrebe
Uzima se oralno i najčešće se stavlja u
alkoholno piće, a njegovo delovanje povezano je sa fizičkim
predispozicijama konzumenata, njegovom eventualnom tolerancijom i,
naravno, s konzumiranom količinom droge.
Zbog samog izgleda i brzine delovanja GHB je vrlo pogodan za podmetanje u piće. U SAD-u ga nazivaju 'date rape drug' – drogom za silovanje.
Zbog samog izgleda i brzine delovanja GHB je vrlo pogodan za podmetanje u piće. U SAD-u ga nazivaju 'date rape drug' – drogom za silovanje.
Efekat
Dejstvo GHB-a najčešće počinje 10 do 20 minuta posle uzimanja. Traje do 11 sati. Najjače se oseća 1 do 2 sata nakon uzimanja.
GHB je razvijen ranih šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristi kao sredstvo za uspavljivanje i pri body buildingu, a devedesetih počinje njegova upotreba kao rekreacionog psihoaktivnog sredstva.
GHB može izazvati laganu psihičku zavisnost kod redovnih korisnika. U literaturi su navedeni slučajevi sindroma odvikavanja u trajanju od nekoliko dana kod korisnika koji su GHB koristili svakodnevno.
Delovanje GHB-a slično je kod malih količina kao delovanje alkohola. Dolazi do poboljšanja raspoloženja, smanjenja društvene inhibicije i motoričkih sposobnosti. Veće količine mogu prouzrokovati vrtoglavicu, teškoće u fokusiranju pogleda, promene raspoloženja, pričljivost, želju za plesom, ali i mučninu i slabost. Prevelike količine mogu prouzrokovati slabost, teturanje, nesvesticu, jaku vrtoglavicu, povraćanje i nemogućnost orijentacije. Većim konzumiranjem javljaju se glavobolje, šizofrene reakcije, potpuna fizička nemoć, povraćanje, problemi s disanjem, amnezija i na kraju stanje kome ili dubokog sna.
Osoba koja uzme preveliku dozu GHB-a može se naći u stanju privremenog sna iz koga ju je nemoguće probuditi. Za vreme stanja dubokog sna koje može trajati od tri do četiri sati vrlo često su zabeleženi slučajevi seksualnog zlostavljanja, ali i slučajevi otmica, krađa i prevara.
GHB je razvijen ranih šezdesetih godina kao ljudski anestetik, ali je napušten zbog neželjenih nuspojava. Osamdesetih se koristi kao sredstvo za uspavljivanje i pri body buildingu, a devedesetih počinje njegova upotreba kao rekreacionog psihoaktivnog sredstva.
GHB može izazvati laganu psihičku zavisnost kod redovnih korisnika. U literaturi su navedeni slučajevi sindroma odvikavanja u trajanju od nekoliko dana kod korisnika koji su GHB koristili svakodnevno.
Delovanje GHB-a slično je kod malih količina kao delovanje alkohola. Dolazi do poboljšanja raspoloženja, smanjenja društvene inhibicije i motoričkih sposobnosti. Veće količine mogu prouzrokovati vrtoglavicu, teškoće u fokusiranju pogleda, promene raspoloženja, pričljivost, želju za plesom, ali i mučninu i slabost. Prevelike količine mogu prouzrokovati slabost, teturanje, nesvesticu, jaku vrtoglavicu, povraćanje i nemogućnost orijentacije. Većim konzumiranjem javljaju se glavobolje, šizofrene reakcije, potpuna fizička nemoć, povraćanje, problemi s disanjem, amnezija i na kraju stanje kome ili dubokog sna.
Osoba koja uzme preveliku dozu GHB-a može se naći u stanju privremenog sna iz koga ju je nemoguće probuditi. Za vreme stanja dubokog sna koje može trajati od tri do četiri sati vrlo često su zabeleženi slučajevi seksualnog zlostavljanja, ali i slučajevi otmica, krađa i prevara.
Hašiš
Hašiš uglavnom je samo mehanički izdvojena smola konoplje i oko deset puta je jači od marihuane.
Izgled
Na tržište hašiš dolazi u takozvanim
pogačama ili u tablama koje podsećaju na smeđi hleb ili na table
čokolade. Pločice i ponekad kuglice su različitih boja i veličina. Boja
mu zavisi od zemlje porekla: zelena-turski, tamnosmeđa-pakistanski,
crna-avganistanski, crvena-libanski. Hašiš je u čvrstom stanju, ali pri
zagrevanju omekšava, postaje nalik na plastelin. Ulični nazivi su haš,
šit.
Hemijski sastav
Dobija se preradom smole (skupljanje,
sušenje, oblikovanje) biljaka konoplje. Smola biljke pripremljena za
upotrebu sadrži 40-45% aktivnog sastojka. Sadržaj njegove aktivne
supstance je čak deset i više puta jači nego kod marihuane. Glavni
sastojak u kanabisu (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC
(delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže
proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u
različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih
reakcija koje menjaju stanje svesti. Za proizvodnju jednog kilograma
hašiša potrebno je preko 280 kilograma marihuane.
Način upotrebe
Hašiš se, kao i marihuana, puši, a za
pušenje hašiša narkomani koriste posebno izrađene lulice, koje ili sami
izrađuju od različitih materijala ili koriste obične lule produženog
kamiša. Upotrebljava se pušenjem, ali može da se unosi i oralno (kao
hrana).
Efekat
Hašiš je jača i skuplja droga od
marihuane, a delovanje im je slično. Kad je delovanje u pitanju, hašiš,
kao i druge takozvane lakše droge, deluje zavisno od strukture ličnosti,
ambijenta, očekivanja i sl.
Efekti kanabisa (marihuane, hašiša)
Marihuana je najblaže i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se
primećuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostižući maksimum nakon
15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene cigarete traje dva do tri sata.
Popijena ili pojedena, marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa
dužinom trajanja tri do šest sati.
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na "filozofiranje". S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, "ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju".
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje hašiša izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje hašiša ili marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba hašiša stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Neki pušači hašiša tvrde da hašiš za razliku od marihuane proizvodi laganu letargiju, opuštenost i želju za mirovanjem. Neki konzumenti tvrde da ih hašiš navodi na "filozofiranje". S druge strane postoji teorija koja glasi da pod delovanjem hašiša na površinu izbijaju prave osobine čoveka. Odnosno, "ako si prirodno veseo čovek, droga te razveseljava, a ako si prirodno tužan, onda te baca u melanholiju".
Marihuana
Marihuana je najčešće korišćena droga u svetu i kod nas. U svetskom
žargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najčešće
koriste termini: trava, vutra, sit, pot, gandža, mara.
Izgled
To je zelena, braonkasta ili siva
mešavina sitno isecakanih suvih cvetova, lišća, stabljika i semenki
Indijske konoplje koja se naziva Cannabis sativa. Liči na finije ili
grublje izrezan duvan karakterističnog mirisa na sušeno seno čijim se
gorenjem oslobađa jak, lagano sladunjav, miris zapaljenog suvog lišća.
Hemijski sastav
Marihuana se dobija preradom lišća i
cveta (rezanje, sušenje, mlevenje) biljaka konoplje: Cannabis sativa,
Canabis indica, Canabis ruderalis. Kanabis je jednogodišnja biljka
(muška i ženska) u obliku grma visokog jedan do dva metra. Delovi biljke
pripremljeni za upotrebu sadrže 4 -12% aktivnog sastojka.
Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koji sadrži. Jačina droge se meri s obzirom na prosečnu količinu THC-a. Marihuana prosečno sadrži oko 3% THC-a.
Glavni sastojak u marihuani (pored još 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane određenih nervnih ćelija sadrže proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u različitim organima. Kad se smesti, THC otpušta seriju ćelijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jačine i potencije THC-a koji sadrži. Jačina droge se meri s obzirom na prosečnu količinu THC-a. Marihuana prosečno sadrži oko 3% THC-a.
Način upotrebe
Obično se puši umotana u cigarete
(koje se zovu džoint) ili u luli (nargila). Ima jači miris od duvana u
cigareti, kao i od duvana u luli. Za razliku od duvana, dim marihuane se
ne filtrira i prilikom pušenja duže se zadržava u plućima. Poslednjih
godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao što je crack
kokain, izmrvljene tablete, što se naziva hemija. Neki korisnici
marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao čaj.
Efekat
Marihuana je najblaže i najslabije
halucinogeno sredstvo. Efekat se primećuje nakon nekoliko udahnutih
dimova, dostižući maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispušene
cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, marihuana
ispoljava efekat nakon pola sata sa dužinom trajanja tri do šest sati.
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije. Takve osobe ne zanima šta se sa njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate. Upotreba marihuane među mladima osnovnoškolskog uzrasta prouzrokuje slabiji uspeh, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delikventima i uživaocima droga.
Nekada delovanje liči na početne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga, THC, koji se nakon ulaska u telo, nošen krvotokom, veže za kanabinoidne receptore u mozgu. Najviše ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduženih za pamćenje, razmišljanje, koncentraciju, percepciju, osećaj zadovoljstva, koordinaciju pokreta. Zato se javljaju problemi u kratkotrajnom pamćenju, smanjena sposobnost koncentracije i učenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naročito vremena (osoba ima utisak da vreme protiče sporije), povišenje senzibiliteta - naročito kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremećaji ravnoteže i koordinacije pokreta, a pri uzimanju većih količina kanabisa može doći i do snažnih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povišen. Javlja se sušenje usta, oči su crvene sa proširenim zenicama.
Što se tiče uticaja na raspoloženje i ponašanje, konzumiranje marihuane izaziva euforiju sa hiperaktivnošću, pojačanom govorljivošću, osećajem bezbrižnosti uz bezrazložno smejanje, ali isto tako može izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastrašujuće.
Nakon završetka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti. Nakon prestanka efekata može se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri dužem uzimanju javlja se umerena psihička zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane dužine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, ličnu higijenu i odevanje, a rasuđivanje i pamćenje je delimično oštećeno.
Onaj ko redovno puši marihuanu ima respiratorne probleme slične onima koje imaju pušači duvana: svakodnevno kašljanje i iskašljavnje šlajma, simptome hroničnog bronhitisa i česte prehlade. Osim prisustva THC-a, količina katrana koji udahnu pušači marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veći nego kod pušača duvana. Dugotrajno pušenje marihuane izaziva oštećenje ili uništenje plućnog tkiva što dovodi do abnormalne funkcije pluća kao i do emfizema i raka pluća i disajnih puteva.
Upotreba marihuane izaziva ubrzani rad srca i povišen krvni pritisak. Najnovija otkrića ukazuju da pušenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterećenje kardiovaskularnog sistema. Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slične onima koje stvara dugotrajno konzumiranje većine drugih droga.
Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagoveštaji gubitka motivacije. Takve osobe ne zanima šta se sa njima dešava, nemaju želju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u školu postižu slabe rezultate. Upotreba marihuane među mladima osnovnoškolskog uzrasta prouzrokuje slabiji uspeh, devijantno ponašanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i loše odnose sa roditeljima, druženje sa delikventima i uživaocima droga.
Rohypnol (flunitrazepam)
.jpg)
Flunitrazepam je poznat po svom fabričkom imenu
Rohypnol koje je
postalo sinonim za drogu za silovanje. Napadači koriste flunitrazepam
kao sredstvo za omamljivanje svojih žrtvi tako što ga ubace u piće
žrtve pa žrtva nakon njegove konzumacije nije u stanju da pruži otpor
jer gubi sposobnost rasuđivanja i ima smanjene motoričke sposobnosti, a
kod dodatnih doza može nastupiti i anterogradna amnezija – nemogućnost
pamćenja događaja posle konzumiranja flunitrazepama.
Ulični nazivi za Rohypnol (flunitrazerpam)
Date–rape drug, Forget-me drug, Forget
pill, La Rocha, Launch money drug, Mexican Valium, Mind erasers,
Pingus, R-2, Reynolds, Rib, Ro, Roachies, Roapies, Robutal, Rochas dos,
Roche, Roofies, Rophy, Ropies, Row-shay, Ruffies, Ruffles,
Trip-and-fall, Wolfies.
Izgled
Flunitrazepam se legalno prodaje kao
film-tableta od 1 mg i rastvor za injekcije. Tableta od 1 mg je
zeleno-maslinaste boje, duguljastog oblika, sa utisnutim brojem 542,
sadrži boju pa kada se tableta ubaci u piće tableta poplavi i sporo se
rastvara pa je vidljiva.
Hemijski sastav
Rohypnol (Flunitrazepam) spada u grupu
lekova poznatu pod nazivom benzodiazepini koji imaju anksiolitički,
hipnotički, miorelaksantni i antikonvulzivni efekat. Oko sedam puta je
potentniji od diazepama (Valium, Apaurin), a tokom dugotrajne primene
flunitrazepama može se razviti tolerancija i fizička i psihička
zavisnost. U kombinaciji s alkoholom dejstvo flunitrazepama se pojačava.
Način upotrebe
Uzima se oralno u tabletama ili rastvoren u piću, bez ukusa je i mirisa, pa se ne može ostetiti u piću.
Efekat
Dejstvo flunitrazepama počinje 20-30
minuta nakon njegove primene, a najvišu koncentraciju dostiže unutar 2
sata. Dejstvo flunitrazepama može trajati 8 do 12 sati. Metabolit
flunitrazepama, 7-amino-flunitrazepam može se otkriti u urinu unutar
5-14 dana nakon uzimanja, a u kosi i do mesec dana nakon uzimanja.
Nuspojave udružene s primenom flunitrazepama su pospanost, umor, glavobolja, vrtoglavica, noćne more, suva usta, mišićna slabost, smetenost, ataksija, hipotenzija, rebound insomnija, anterogradna amnezija, manija, halucinacije, a po život opasne nuspojave su respiratorna depresija, koma i retko hepatična i bubrežna disfunkcija.
Kada se meša sa alkoholom dovodi do gubitka pamćenja (amnezije) jer ga osoba može uneti u organizam a da toga nije ni svesna i zbog toga je vezan za silovanja ("date rape") i druge seksualne napade (žrtva je nemoćna da se brani).
Kod predoziranja flunitrazepamom javljaju se sledeći simptomi – pospanost, smetenost, oslabljena koordinacija, nejasan govor, koma i respiratorna depresija.
U lečenju intoksikacije flunitrazepamom primenjuju se suportivne mere kojima se smanjuje dalja apsorpcija (ispiranje želuca, primena aktivnog ugljena, laksativa) uz praćenje vitalnih funkcija, a kao specifični antidot primenjuje se anagonist flumazenil (Anexate, Lanexat, Romazicon).
Nuspojave udružene s primenom flunitrazepama su pospanost, umor, glavobolja, vrtoglavica, noćne more, suva usta, mišićna slabost, smetenost, ataksija, hipotenzija, rebound insomnija, anterogradna amnezija, manija, halucinacije, a po život opasne nuspojave su respiratorna depresija, koma i retko hepatična i bubrežna disfunkcija.
Kada se meša sa alkoholom dovodi do gubitka pamćenja (amnezije) jer ga osoba može uneti u organizam a da toga nije ni svesna i zbog toga je vezan za silovanja ("date rape") i druge seksualne napade (žrtva je nemoćna da se brani).
Kod predoziranja flunitrazepamom javljaju se sledeći simptomi – pospanost, smetenost, oslabljena koordinacija, nejasan govor, koma i respiratorna depresija.
U lečenju intoksikacije flunitrazepamom primenjuju se suportivne mere kojima se smanjuje dalja apsorpcija (ispiranje želuca, primena aktivnog ugljena, laksativa) uz praćenje vitalnih funkcija, a kao specifični antidot primenjuje se anagonist flumazenil (Anexate, Lanexat, Romazicon).
Krek (kokain)
Krek je ulični naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako što
se kokain hidrohlorid u prahu prerađuje da bi se dobila supstanca
pripremljena za pušenje. Termin "crack" nastao je zbog toga što se čuje
pucketanje kad se dobijena smesa puši.
Izgled
Krek se prodaje u obliku sitnih, trvdih grudvica boje voska.
Hemijski sastav
Krek se dobija kada se kokain pomeša sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.
Način upotrebe
Krek se uz dodatak vode ili alkohola
puši iz staklenih ili keramičkih lulica ispod kojih se drži upaljen
upaljač. Kod pušenja, kokainska para se apsorbira u krvotok u plućima,
čime se početak delovanja ubrzava.
Efekat
Efekat je isti kao kod konzumiranja
kokaina. Kada se krek puši, korisnik oseća euforiju za manje od 10
sekundi. Ovakav brz i snažan efekat doveo je do toga da krek stekne
ogromnu popularnost sredinom 80-tih godina. Osim toga, krek se jeftino
proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.
Kokain skoro trenutno izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.
Kokain skoro trenutno izaziva snažnu euforiju, osoba oseća snagu, hrabrost, fizički nemir i potreba za stalnom aktivnošću, kokain podiže samopouzdanje i čini joj se da je važnija u očima drugih. Zenice su proširene i neosetljive na svetlost.
Postoji nekoliko faza
Prvi stadijum (euforični)
karakteriše se subjektivnim osećajem velike intelektualne moći, uz
osećaj smanjenja telesnog i mentalnog napora. Zenice se šire, ubrzava se
rad srca, sužavaju krvni sudovi i krvni pritisak raste. Takođe, dolazi
do povišenja telesne temperature. Osoba pod uticajem kokaina ili kreka
je izrazito brbljiva, vrlo impulsivna, uživa u osećaju samozadovoljstva,
preduzimljiva, seksualno dezinhibirana.
Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).
Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.
Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti. Pušenjem kreka, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenuno uzbuđenje koje traje oko 20 minuta. Pušenje krek kokaina može stvoriti agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika.
Glavna karakteristika kreka je brzi razvoj tolerancije, psihičke i fizičke zavisnosti, zbog čega je mnogo opasniji od kokaina. Zavisnost se može razviti i nakon samo jednog uzimanja. Uzimanje kreka dovodi do kompletnog propadanja osobe u psihičkom i fizičkom smislu sa upadljivim odsustvom samopoštovanja i samokontrole. Ponašanjem zavisnika dominiraju depresija, ekstremne oscilacije raspoloženja i osećaj progonjenosti.
Drugi stadijum (konfuzno-delirantni) se javlja povećanjem doze. Ovde dominiraju halucinacije prijatnog karaktera u vidu smanjenja predmeta (liliputanske halucinacije), ali i iluzije, stanja anksioznosti, razdražljivost do pravih psihotičnih reakcija (kokainski delirijum).
Treći stadijum (depresivni) odlikuje se apatijom, depresivnošću i smanjenom voljnom motorikom.
Zavisnik se, pod uticajem kokaina, hvali preteranom sigurnošću i dobrim raspoloženjem, stalno želi nešto reći mada nema šta, a ne sluša ni šta govore drugi. Pati od nesanice jer ga kokain drži stalno uzbuđenog, u ponašanju je prepotentan pa time razdražljiv i sklon nasilju. Umišljena sigurnost dovodi ga do megalomanije i snova o grandioznosti. Pušenjem kreka, veoma visoke doze kokaina brzo dopiru do mozga i stvaraju jako i trenuno uzbuđenje koje traje oko 20 minuta. Pušenje krek kokaina može stvoriti agresivno paranoidno ponašanje kod korisnika.
Glavna karakteristika kreka je brzi razvoj tolerancije, psihičke i fizičke zavisnosti, zbog čega je mnogo opasniji od kokaina. Zavisnost se može razviti i nakon samo jednog uzimanja. Uzimanje kreka dovodi do kompletnog propadanja osobe u psihičkom i fizičkom smislu sa upadljivim odsustvom samopoštovanja i samokontrole. Ponašanjem zavisnika dominiraju depresija, ekstremne oscilacije raspoloženja i osećaj progonjenosti.
LSD (u žargonu - trip, acid, kiselina)
LSD ili dietilamid lizergične kiseline je jedan od najjačih
halucinogena. Sintetisan je 1938. godine iz gljivice claviceps purpurea
(ražana glavica). Konzumiranje je postalo popularno 60-ih godina, 1967.
proglašen je ilegalnom drogom.
Izgled
Pojavljuje se u raznim oblicima: beli
prašak rastvorljiv u vodi i alkoholu, u obliku malih belih pilula ili
prašaka u različito obojenim kapsulama, u obliku bombona ili obojenih
kocki šećera, u obliku drogom natopljenih komadića papira sa crtežima.
Papirići su redovno oslikani sa najrazličitijim motivima i crtežima kao
npr. Bart Simpson, Paja Patak, golub, indijskim slovom i simbolim 'om'
itd.
Hemijski sastav
Lizerginska kiselina je osnovno
hemijsko jezgro koje se nalazi u svim alkaloidima iz raževe glavice,
gljivice koja živi na klasju raži. LSD je jedan od mnogobrojnih
polusintetskih derivata lizerginske kiseline. Proizvodi se sintetski.
LSD nema mirisa, boje i ima neznatno gorak ukus.
Način upotrebe
U organizam se unosi gutanjem tableta,
kapsula, praškova i tečnosti, lizanjem papirića natopljenih drogom ili u
vidu intravenskih injekcija. Nakon oralnog unosa efekat se primećuje
nakon 15 do 45 minuta, kod intravenskog unosa nakon 5 do 10 minuta.
Delovanje traje oko 12 sati, ponekad i do 24 sata, i ne može se
zaustaviti. Dužina delovanja se ne može predvideti jer zavisi od
individualnog raspoloženja svakog pojedinca u trenutku uzimanja droge.
Na tržištu se pojavljuje u obliku obojenih kocki šećera, u kapsulama i
tabletama, u obliku praha, komadića papira sa crtežima. U organizam se
unosi preko usta - gutanjem tableta ili lizanjem drogom natopljenih
listića.
Efekat
Spada u halucinogene i predstavlja
najpoznatiju drogu iz ove grupe. Efekat zavisi u velikoj meri od
očekivanja, raspoloženja i okruženja. Dovodi do promena u misaonom
procesu, njegovoj brzini, ali i sadržaju.
Dejstvo počinje posle otprilike 30 minuta. Droga izaziva vizuelne halucinacije u smislu promene opažanja. Halucinacije su u vidu promena opažanja vremena i prostora, ali i opažanja sopstvenog tela: zvukovi se mogu videti, a slike čuti. To može izazvati i neprijatnosti: strah, pomešana osećanja, panika, gubitak kontrole, strah od smrti - horror trip. Neugodne fizičke manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja i bolovi u telu.
Niske doze ove droge obično daju efekte slične efektima marihuane, srednje doze dovode do halucinatornih i iluzionih fenomena, pri većim dozama nastaju “kosmičko-magijske vizije” nazvane još i “kosmička realnost”. Početak je obeležen euforijom sa jakim smehom i koja se nastavlja u stanje onoga što korisnici imenuju kao “dobar trip” odnosno stanje relaksacije, opuštenosti, sreće, zadovoljstva, uz osećaj proširenja spoznajnih mogućnosti. Zenice se šire, može doći do slabog drhtanja ruku i problema sa ravnotežom. Javljaju se živo obojene vizije koje se vide zatvorenim očima, a izoštrava se i osećaj za boje. Raspon raspoloženja koje izaziva LSD vrlo je širok: od ekstremnog zadovoljstva do jake anksioznosti. Upravo se u tome i krije opasnost, jer se katkada ne može prekinuti haluciniranje koje može potrajati više sati. Istovremeno, osoba ima iskustvo užasnog straha koji ne može izbaciti iz svoje svesti. Ova neugodna iskustva, “loš trip”, mogu se ispoljiti kao panika, depresivno stanje ili konfuzija.
Nakon konzumiranja mogu se javiti i flashback epizode - fenomena da se neočekivano, nakon više dana, nedelja, čak i meseci, javi delovanje ove droge. Zbog nepredvidivosti, ova pojava je izuzetno opasna. Takođe se može javiti i psihoza.
Inače LSD izaziva blažu psihičku zavisnost, ali ne i fizičku.
Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj smrti direktno povezane s trovanjem LSD-om, mada su poznati slučajevi samoubistva izazvanih psihozom ili halucinacijama na LSD-u.
Testovi na LSD nisu uključeni u standardne testove na droge, zbog svoje složenosti i visoke cene. Nakon najviše 48 sati više se ne može detektovati u urinu, a u krvi već nakon najviše 24 sata od konzumiranja.
Dejstvo počinje posle otprilike 30 minuta. Droga izaziva vizuelne halucinacije u smislu promene opažanja. Halucinacije su u vidu promena opažanja vremena i prostora, ali i opažanja sopstvenog tela: zvukovi se mogu videti, a slike čuti. To može izazvati i neprijatnosti: strah, pomešana osećanja, panika, gubitak kontrole, strah od smrti - horror trip. Neugodne fizičke manifestacije delovanja su retke i opisuju se kao nelagoda, mučnina, povraćanje, glavobolja i bolovi u telu.
Niske doze ove droge obično daju efekte slične efektima marihuane, srednje doze dovode do halucinatornih i iluzionih fenomena, pri većim dozama nastaju “kosmičko-magijske vizije” nazvane još i “kosmička realnost”. Početak je obeležen euforijom sa jakim smehom i koja se nastavlja u stanje onoga što korisnici imenuju kao “dobar trip” odnosno stanje relaksacije, opuštenosti, sreće, zadovoljstva, uz osećaj proširenja spoznajnih mogućnosti. Zenice se šire, može doći do slabog drhtanja ruku i problema sa ravnotežom. Javljaju se živo obojene vizije koje se vide zatvorenim očima, a izoštrava se i osećaj za boje. Raspon raspoloženja koje izaziva LSD vrlo je širok: od ekstremnog zadovoljstva do jake anksioznosti. Upravo se u tome i krije opasnost, jer se katkada ne može prekinuti haluciniranje koje može potrajati više sati. Istovremeno, osoba ima iskustvo užasnog straha koji ne može izbaciti iz svoje svesti. Ova neugodna iskustva, “loš trip”, mogu se ispoljiti kao panika, depresivno stanje ili konfuzija.
Nakon konzumiranja mogu se javiti i flashback epizode - fenomena da se neočekivano, nakon više dana, nedelja, čak i meseci, javi delovanje ove droge. Zbog nepredvidivosti, ova pojava je izuzetno opasna. Takođe se može javiti i psihoza.
Inače LSD izaziva blažu psihičku zavisnost, ali ne i fizičku.
Kod LSD-a ne postoje klasični simptomi predoziranja, ali je kod vrlo jakih doza (preko 150 mikrograma) verovatnost paranoje i trajnih psihičkih posledica bitno povećana. Smrtonosna doza LSD-a kod ljudi nije poznata i u svetu nije zabeležen ni jedan slučaj smrti direktno povezane s trovanjem LSD-om, mada su poznati slučajevi samoubistva izazvanih psihozom ili halucinacijama na LSD-u.
Testovi na LSD nisu uključeni u standardne testove na droge, zbog svoje složenosti i visoke cene. Nakon najviše 48 sati više se ne može detektovati u urinu, a u krvi već nakon najviše 24 sata od konzumiranja.
Trodon
Zloupotreba Trodona je vrlo
prisutna u Srbiji. Iako je zakonom propisana prodaja Trodona isključivo
na lekarski recept, u pojedinim privatnim apotekama se još uvek može
kupiti bez istog, prodaje se na crnom tržištu, korisnici pronalaze
načine da obezbede falš recepte, tako da je vrlo dostupan na tržištu.
Trodon, inače, nazivaju i
'drogom istine', pošto svojim dejstvom otvara osobi osećajnost, te stoga
se čini narocito privlačan osobama introvetnog tipa. Osoba ima napade
prividne iskrenosti i izliva potisnutih emocija prema okolini, do te
mere da ponekad mora da ih verbalno ispolji i u potpuno nepriličnim
situacijama..
Skoro obavezna kombinacija sa Trodonom je i marihuana, koja se uzima kako bi pojačala dejstvo ovog leka. Dovoljna je i mala količina kako bi zavisnik osetio dejstvo koje je dosta jače od uobičajenog analgetičkog dejstva Trodona. Ipak, upravo je marihuana „okidač“ koji može da dovede do epileptičnog napada usled zloupotrebe.
Tolerancija na Trodon se dugotrajnim uzimanjem povećava, ali je moguće da osoba bude zavisna i u periodu uzimanja manje količine supstance ( jedne – dve tablete dnevno). Tipični zavisnici od Trodona uzimaju i po 15 tableta dnevno, čak i više. Takođe, Trodon se vrlo često meša sa alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama što je izuzetno opasno. Trodon izaziva psihičku krizu i fizičku koja je blaža nego kod heroinske krize. Psihičku krizu karakteriše jaka depresija, bezvoljnost. Osoba gubi lični integritet i stabilnost te postaje izrazito nesigurna u svakodnevnim situacijama, što moze dovesti do blažih napada paranoje. Svi ovi simptomi mogu se s vremena na vreme pojavljivati u periodu i do godinu dana nakon poslednje konzumacije., Fizičku krizu prate bolovi u kostima i mišićima. Kijavica i prehlada su vrlo često prisutni u periodu apstinencije. Potrebno je jako mnogo volje i snage u procesu lečenja i pozitivnog feed-back-a okoline da bi se osoba nanovo stabilizovala i pocela da funkcionise kao celina.
Skoro obavezna kombinacija sa Trodonom je i marihuana, koja se uzima kako bi pojačala dejstvo ovog leka. Dovoljna je i mala količina kako bi zavisnik osetio dejstvo koje je dosta jače od uobičajenog analgetičkog dejstva Trodona. Ipak, upravo je marihuana „okidač“ koji može da dovede do epileptičnog napada usled zloupotrebe.
Tolerancija na Trodon se dugotrajnim uzimanjem povećava, ali je moguće da osoba bude zavisna i u periodu uzimanja manje količine supstance ( jedne – dve tablete dnevno). Tipični zavisnici od Trodona uzimaju i po 15 tableta dnevno, čak i više. Takođe, Trodon se vrlo često meša sa alkoholom ili drugim psihoaktivnim supstancama što je izuzetno opasno. Trodon izaziva psihičku krizu i fizičku koja je blaža nego kod heroinske krize. Psihičku krizu karakteriše jaka depresija, bezvoljnost. Osoba gubi lični integritet i stabilnost te postaje izrazito nesigurna u svakodnevnim situacijama, što moze dovesti do blažih napada paranoje. Svi ovi simptomi mogu se s vremena na vreme pojavljivati u periodu i do godinu dana nakon poslednje konzumacije., Fizičku krizu prate bolovi u kostima i mišićima. Kijavica i prehlada su vrlo često prisutni u periodu apstinencije. Potrebno je jako mnogo volje i snage u procesu lečenja i pozitivnog feed-back-a okoline da bi se osoba nanovo stabilizovala i pocela da funkcionise kao celina.
Predoziranje
